Једно намесништво : 1868-1872

ај

| Ја ЈЕ ; Г Ћ % 5

:

ааотеве

44 г

открива важност, која се полагала на ову неморалну радњу

вршену за седам година владавине Гарашанинове у прили-

кама са свим нормалним. Није потребно ни да додајсмо, да су већином клевете џ шнтриге пуниле ове значајне споменике владавине Гарашанинове. ;

Не, Устав од !869 није смео пресећи ' континуитет у развитку државних установа Србије; он је установе, које су се затекле, свео у једну систему, усавршио их и проширио према искуству, које је време освештало,

Није потребно дубоко познавање новије српске историје, па да се прекид континуитета нађе тамо, где и јесте: у 1839 и 18142. Писац брошуре «Два Намесништва“ може и у својој

породичној историји наћи доста грађе за, објашњење ових пре-

кида; ту га и сами надгробни натписи опомињу на догађаје који су му саранили без главе два претка; а они, који су их надживели, остали су да и даље узимају учешћа у свима превратима Србије. И самоме писпу брошуре било је суђено да спреми такав један прекид континуитета, тиме, што је српску војску извео на Оливницу, те је поново заљуљао српски престо и довео једног владаоца до абдикације.

Кад људи нови и неопробани говоре о тесним гранфцама, Устава од 1869, они говоре по неискуству и незнању; али кад то чини човек, који је, кров седам година, практиковао тај Устав на челу државне управе, он би морао показати бар један једини пример, да је тај Устав у примени развио и на њему основане законе проширио. Стекао би тиме права на поверење својих читалаца. Далеко од тога, он је налазио,

да су широке и оне «тесне“ границе Устава од !869, па их.

је на сваком кораку још више стешњавао, Ако је у првом налету и учинио једап корак напред, сутра дан је учинио два корака назад. Он 'критикује установу Кнежевих посланика

данас, по што ју је у пуној мери експлоатисао, па покушао,.

да и установи народних посланика паметне железне обруче

| и