Једно намесништво : 1868-1872

49

проналаском својих „двогласаца“. Он је Устав од !869 био довео до апсурдности, погазивши му све одредбе, или их тако изопачивши, да је најпосле стао жандармима испитивати пуномоћства народниг посланика, та ове онда жапсио и стражарно прогањао из места, у коме се Народна Скупштина држала.

Па ипак је Устав од 1869 вршио своје благотворно деј_ство. Он је помогао, да св одржи двадесет година на престолу један владалац. који сам собом није био срећна темперамента, а често је имао несрећу, да се нађе окружен саветницима, који нису били на висини свога позива, који га нису умели уздржати у његовој бујности, који су пред њим ропски пузили, који су му толико ласкали, да је најпосле, остављајући престо, морао заклињати свога сина, да се чува ласкатеља. А кад год је онимао саветнике искрене, озбиљне и независне, он је био у стању, да "поизвршује дела, која су његово име записала на бољим листовима српске историје. Сва она гасовита струја, која се у току године сакупљала, налазила је одушке кроз Народну Свушштину и одвраћала се од престола, па се упућивала одговорним органима. Мењали су се одговорни органи, а остајао је недодирнут владалац, и био би остао недодирнут « преко двадесет година, да породични раздор није дошао да се помеша са сливничким поразом, раздор, који његови саветници нису умели уклонити онако, као што је прва појава његова 1880 била уклоњена. За обе ове недаће носи највећи део одговорпости Милутин Гарашанин, писац брошуре „Два Наме-

сништва,» УП „Народ је непрестано протествовао противу устава, који је цинички допустио највећу слободу кретања горе; а владалац је баш у тој слободи црпао главну снагу, да њом све јаче притискује доле. Озго се притискивало, оздо се одупирало, и

Е

Пана ти —