Једно намесништво : 1868-1872

параван

51

ради знања и оцене; или 3, да се преда дотичном одбору; или 4, да се препоручи призрењу владином или Кнежевом ; или, најпосле, о, да се, према садржају, учини скутитински предлог.

Према свему овоме јасно је, да министар ни у ком случају

није стављен изван одговорности, нити да је одговорност ми - ·

нистарска. била „празна беспослица“.

Свака творевина људска носи на себи печат свога времена. па и Устав од 1869. Припреман одмах после крваве катастрофе топчидерске, са свим је природно, да он није могао узети из руку власти оне ограде против анархичних и. превратних елемената, које су се већ затекле. Све је извршено обазриво а с резервом одговорности министарске. У опште, време, кад је извршена уставна реформа, било је погодније за стету и реакцију, но за слободоумне преображаје; кобни догађај топчидерски владао је претежно духовима и управљао свима покретима јавнога живота. Па кад је; и преко свега тога, јавни живот Србије положен на много шире основе, доказ је непобитан, да је уставну реформу налатала нека неодољива потреба земаљега.

Народ није могао протествовати против онога Устава, који је он драговољно прихватио на својој Великој Скупштини. Његово задовољство најбоље је изразио Одбор скушштински од 52 члана, препоручивши живим изразима Окупштини, да усвоји предлог владин о саставу закоподавног тела, као што се види из његова извештаја, који се овако свршује: „Одбор, саслушавши свестрано разлоге владине дате му од гл. министара присутних, нашао је једногласно, да овакав састав законодавног тела једино одговара нашим околпостима, и по томе је једино кадар, да се њим постигне оно, што сваки свестан и родољубив Србин. жели, а то је, да утврђењем поверења и љубави између владе и народа утврди престо, и тиме осигура. безбедност и спокојство: земље, и да ће овакав састав једино

—