Једно намесништво : 1868-1872

52

моћи оценити све потребе и околности земље и према томе

_мудре и правичне законе издавати, те тако осигурати свакога

Србина у свима добрима његовим, која као човек жели да има и ужива, |

И за то ми, одборници, једногласно предлажемо, да се овај предлог усвоји.“ |

Још тада је писано, „да је са свим природан био овакав једногласан одзив народа на. предлог владин, који му је 0тв0-

_рио врата да тучоважно судељује у решавању своје судбине.

Скупштина Народна, која је до јуче чмала, у народним пословима, само да изјављује жеље и тегобе народне, % за то се

скупљала сваке треће године, сад се састаје сваке године са

гласом, који решава. Она прави законе, које су до сада правили само једанаест машљменованит чиновника; она има право птицијативе (и ако ње формалне) и право интерпеловања ; место тајниг дотле седница саветскиг, излази сад сваки рад зако• нодавни на видело пред народ; све се ради путем јавности, ове велике узде страсти и злоупотреба. људскиг. Министри, којима је скупттина дотле подносила само своја скромна мишљења, сад су њој одговорни; пут је к њој отворен тражбинама и тужбама народним. То је замста велики преображај, којим је нови дух тровејао кроз целу Орбију. дастој је пресечен; установама су отворена врата да и даљес нама упоредо расту « развијају се."

Устав од 1869 није ни онда нико сматрао за савршен, јер апсолутног савршенства уставног нигдо и нема; оно је само односно, па за то и има у свету онолико разних устава, колико и народа; а онај је Устав најбољи, који је тако прилагођен духу и стању једнога народа, да са њим може нојбоље развијати своје душевне и материјалне потребе.

Кад је Солон уредио Устав атински, питапе га његови земљаци, да ли он мисли, да је тај Устав «најбољи,“ а он им одгово“ ри, да је он за. Атињане најбољи. И наш Устав од 1869, био