Једно намесништво : 1868-1872

58

је онда за Србе најбољи, и ако је на себи носио карактер привремене творевине, која је имала да послужи као прелаз у владавину потпуно уставну, докле год није био злоупотре= бама толико прорешетан, да је Тако био изгубио сваку моћ, да су се зашста и његови творци придружили оној струји, која је тражила, да се представничка, система, потпуније разради и обилатијим гарантијама подјемчи. Јстав од 1869 обориле су пре времена злоупотребе у примени.

Вредно је напоменути, да је на Устав од 1869 г. бацао кривицу сваки онај, који се није осећао спокојан за своја дела, из. времена, докле је тај Устав био у животу. Он је некима био чак и извор сукоба између народа и владаоца. Ну те је разлоге створила потреба самоодбране, а чим та потреба није била на дневноме реду, одмах су се могли чути други, по кадшто и против положени разлози. Тако сам писац брошуре «Два Намесништва,“ товори на збору у Пожаревцу,

_и то једва после месец дана, од кад је изрекао био, да је

Устав од 1869 извор свему злу, да је „од новога устава (1888) настало такво стање, какво под старим уставом није никад било.“ Па се онда пита Гарашанин: „Где је извор трзавицама!» «Извор тај, одговара он, не стоји у Уставу. Извор стоји у људима. Устав не може учинити никакво зло. Под најгорим Уставом ако буду добри вршиоци закона, мора бити добра, а нека је и најбољи Устав, ако нема добрих извршилаца, добра нема, нити му се надајте. Трзавице дакле не леже у Уставу, већ у људима“ %)

После овако одсудне и јасне изјаве, која стоји у супротности са свим, што је М. Гарашанин у својој брошури говорио о Уставу од !869, ми можемо само жалити, што видимо, да пемамо посла са озбиљним човеком, И на кривоме путу 08биљан је човек себи доследан.

»Видедо,“ број 16, 1898.