Једно намесништво : 1868-1872

56

мањини, они су своју оставку мотивисали тиме, што се на род није одазвао предлогу, који су они на влади учинили било; да се Устав од 1869 новим замени. Јасно је, да он није себи доследан ни као политички радник, ни као политички писац. А људи недоследни немају никаква права. да покушавају друге учити као људи несређеви и неубеђени. | „Ако кога буни данашња пометеност у животу народном, нека и не тражи разлога у уставним наређењима, него у начинима, како су та наређења у народу оживотворена.“ (стр. 68). Ми смо захвални писцу на овој исповести, којој он, без сваке сумње, није сав значај ни разумео. Ако ова исповест

вреди за данашњи Устав, за што да она не вреди и за јуче- '

рашњи! Сигурно не вреди за то, што је оп практиковао јучерашњи Устав, а данашњи још вије ту срећу доживео, да га врши писац брошуре «Два Намесништва.“ Али нас је он и нехотице подсетио на дужност, да погледамо узгред и на оне „начине,“ којима је он примењивао Устав од 1869 год.

Познато је, да од 1869 па до 1880 год. није било никакве „пометености“ у народу. Уставни живот текао је мирно у потпуној хармонији између Круне и народа са изузетком 1874 и 1375 год. Владе су остајале на своме месту докле су год имале за себе скупштинску већину, а кад су, и поред све већине, одступале, као што је био случај 1873 под јесен, опозиција је онда вршила свој задатак савесно и лојално. 1874 и 1875 били су на влади стари и млади консервативци, данашњи напредњаци. Њихово време било је обележено неком трзавицом, која се први џут, за времена, Устава од 1369, појавила отуда, што су они Круну увели у изборну борбу. Од завршетка 1875 па све до краја 1880 докле су либерали били на влади, Круна је стајала на својој висини; и ма да су ове године биле већином пспуњене ратним догађајима, „пометеност“ у народу није се нигде на пољу уставном опа-

Пн ј

по