Једно намесништво : 1868-1872

АИ иза ве

5'

жала. Она почиње излазити на видело тек с крајем 1880. кад на владу дођоше напредњаци. |

И дотле се знало за политичке партије, без којих Србија није никада ни била. Оне су имале своје вође и своја средишта; народ је пратио рад сваке владе, па јој, по мери своје оцене, указивао или одрицао своје поверење. Али с крајем 1880 почеше се развијати партијске заставе. По плодним долинама Србије, по њеним висовима и планинама, стадоше се разапињати партијски шатори; отворише се тевтери маси народа, да се уписује у партије, и народ се подели у непријатељске таборе. Ако, по несрећи, уставни живот и не може да буде без партија; ако без њих и нема уставних држава, у Србији се указа призор, који не видимо ни у којој другој уставној држави. Маса народа наведе се на клизави пут, да залаже у напред своју савест и своју памет људма неопробаним, делима непознатим, Влада навезе Круну па бурно море изборне агитације, те, у очима неука света, пренесе на њу одговорност за своје неуспехе и своје недаће. А кад „пометеност у животу народа“ постаде општа, онда се прибеже изигравању Устава. Кардинално начело представничке системе да већина одлучује, би претворено у начело мањине; гласови бирачки, при избору народних посланика, почеше се бројити наопачке: заснова се система. „двогласачка“. МИ кад, и преко свега тога, на општим изборима народних посланика, влада напредњачка остаје у мањини, она и даље остаје на крми. Настају буне после већ појављеног атентата у цркви, и „пометеност" постаје толика, да се из ње тражило „излаза» једним вратоломним, зло смишљеним, а још горе вођеним ратом, који је убио углед Србији на Балканском полуострву, помрачио онај сјај, који јој је прибавила мудра и патриотска политика кнеза Михаила, који су јој одржали ресултати стечени у ратовима за ослобођење и независност

У место политичке заједнице, која би се могла, створити,

ма у коме облику, са суседним братским ново ослобођеним народом бугарским, Гарашанин ствара Орбији у непосредном