Јован Амос Коменски
1 | 5 УН ЗА ВИ ЧЕАН ЕУ
морало је гоњеном бегунцу, свештенику разорене цркве, супругу лишеном своје жене и своје деце, у осамљеној шумској гудури, живље но икада лебдити пред очима, да се највише благо, «8 шитамта ђопшт>, за којим је он жудео и које он тражаше, може постићи само одрицањем од свију добара овога света. Оваки поглед биће и остаће на сва времена и код свију народа религија, оних умова, који су у стању да одоле телесним искушењима и да одгрну тајанствени застор, који покрива наш чулни свет.
Ну и у погледу естетичном и говорном, облик је овога у прози написаног спева узорит. У друштву двају вођа: свезнања. и опсене, које му даде на пут «мудрост», као царица света.наш аџија посматра ту пре свега овај свет из више перспективе, с врха неке куле, и по томе спушта се у вашар људског живота, па отале посматра непомућеним погледом п жигоше глупости и лудости, којима се поноси светина. Сви сталежи друштвени. сви редови његови морају ту да издрже смотру, п да се даду оценити од стране здравог и непомућеног разума са висине те његове перспективе. Врло је значајно за високе замисли, којима се овај ретки дух одушевљавао, већ пи то, што се Коменски већ у својој двадесет деветој години био у стању узнети на гледиште ове слободне беспорочности, на које по неки људи могу доспети тек при измаку свога живота, док многи нису у стању тамо никако ни стићи. Што овај снев, откривајући ништавило п изопачепост људског витлања на земаљској позорници, на послетку одјекује звуковима верских посматрања, неће никога задивити, ко се духом може пренети у тадањи положај Комепскога. Религиозна мисао била је једина, која га је у тренутку могла да задахне снагом и нараственом сталношћу онде. где су се сви ослонци под њим љуљали п око њега се колебали.
Већ г. 1694. отпочну гоњења на ново беспити: опа не могаху никако да се стишају, док беху у животу свештеници и поборници братске ошштине, и док они могаху слободно исповедати своју верску мисао, коју је у то време цела земља једнодушно исповедала. Навалшше на кпеза Кееротинског, да више не узима под своју заштиту чланове «братства», који се усљед тога у својим збеговима вшше не осећаху безбедни, те почеше увиђати, да ће морати бегати из отаџбине.
У то време Коменски потајно посети своје верске једномисленике у северној Чешкој, где је «братство» на спахилуцима, Рихнову пи Сенфтенбергу већ год. 1457. било основало своје прве насеобине. Год. 1626. избра га братство, да пде у Пољску и да се тамо заузме за ствар ошштине. Отуд се.он поврати опет у Чешку, у којој му је ово био последњи боравак.
евра акт
прање