Јован Амос Коменски

87 АВИ АЕН У – пио

Овде на изворима Лабе указа се Коменскоме још једно гостољубиво уточиште. То беше на добрима кнеза. од Слупна, г. Сладовског. који чланове чешког братства врло радо узе у своје окриље. То је и било опо место, где је Коменски год. 1697. био непосредно побуђен, да састави нацрт своје науке о настави, своје чувене «Дидактике»>. Ну пустимо писца да сам о томе говори :)

«Као почетак мога дидактичног рада сматрам ја годину 1697. премда бих могао рећи, да је то и раније било. Јер чим изиђе спис Волфганга Ратиха (који јавно похвалише академије у Јени и Гисену), под именом : «ре 5бдфогши гесшсапда ттеодо сопа ши» (Савети о поправкама наставног мотода) год. 1619. допре глас о њему и до мене, који сам се тада у Хер= борну, у Насавској наукама бавио. Вративши се г. !614 у Мо-

равску и ставши на управу школе У Прерови, реших се да

пронађем бољи пут при настави деце, те за тај циљ и написах «Правила лаљлше граматике» (Кас ог отаптпасаве ргаесерта), која су после одмах 1616. штампана у Прагу. Ну кад бејах године 1618. позван на свештеничку дужност парохије у Фулнеку и на управу школе, што је тада тамо била отворена, започех ја осим тога да размишљам о мпогим сличним стварима и да то све прибележавам;: али после три године све ми то пропаде кад Шпањолци нашу варошицу заузеше и библиотеку ми упропастише. Тек године 1627. указа ми се нова прилика, да се на исте студије опет повратим. Пошто ми, евангелички свештеници, царским указом бесмо изагнати из целе Чешке и Моравске, склони смо се у чешке планине око извора Лабе а на добрима кнеза од Слупне, Ђурђа Сладовског. Једноме од нас, Јовану Стадиусу предаде он своја три сина, на поучавање. Услед тога овај ме замоли, да му покажем основна правила поправљеног начина предавања; што му ја драговољно и учиних.

На кратко после тога одемо ми у друштву у оближњи замак Вилнице, да прегледамо чувену библиотеку г. Силверуса: и ту се деси, да ја изненада паиђох на ново дело, које тек што беше из Немачке приспело, и то на дидиктику Илије Бодинијса. Читајући ту књигу дођох на мисао, да тако дело и ја напишем на нашем језику и да га у своје време штампам. Ову моју одлуку одобрише ми браћа, којој сам то саошштио, и изјавише

5 «Ре рта оссавјотфив, ашђив ћис звиФфогита Фојафвив [016 амебог Ђгемјавита гејаћо. (Кратак извешгај о првим приликама, у којима је писац био побуђен на ове студије) Орега Фа асиса ошта. Увод у [. део.