Јован Амос Коменски

16 ТУ ВАВИЧАЈУ

да би им то била најтоплија њина жеља. Баш у то време буде обнародован нови царски указ о изгнанству оних евангеличких старешина, који своју веру не хтедоше преврнути; те се они стадоше већ да исељавају. Поред таке пропасти цркве и школе у нашој отаџбини, као што сеу том часу пред нашим очима у свој својој страхоти указа, обузе нас голема туга те смо горко плакали. Али се у исто време у нама пробуди и нада (за што до то тајим), да ће нам Бог своју милост указати и спасти нас и нашу једну отаџбину; те се ми решисмо, да најбрижљивије размишљамо о томе, како бисмо најлакше ране садање пропасти излечили. И при том нађосмо да је најпаметније да, ако нас Господ још кад удостоји овоје милости, да пре свега притекнемо у помоћ младежи, и то што скоријим отварањем школа, које би биле снабдевене ваљаним уџбеницима и просвећеним методом у настави, како би тим што више унапредили изучавање наука, наравственог образовања и побожности. И тад се ја дадох ватреном одлучношћу на посао, (премда ми други беху у том подстрекивачи), те сам у крилу своје отаџбине толико урадио, колико сам само могао. Ну већ идуће 1628. године бесмо принуђени (јер олујина прогонства поче да бесни све више и више), да прснемо куд који. Мене коб баци у Лешно у Пољској; и да бих тешкоће прогонства могао лакше сносити, морао сам се одати школској струци. И пошто ја свој посао не хтедох да вршим онако на срећу, бејах тим побуђен, да се дам на изучавање дидактике. У то време истаче се у Немачкој више школских стручњака; и баш тада засија ми нов, али на жалост само блед зрачак наде, да бих се још могао повратити у отаџбину. ИМ тако ја покушах да све моје дидактичне списе још једном из основа прерадим и на чвршћим основима их утврдим како оним што је науком већ било постигнуто, тако и оним што сам о том искусио или од других паучие, — док се у том у мени не заче мисао пуна самопоуздања, да овај покушај остварим и да то, свога рода ново дело, назовем: «П1даспса тавпа, велика. наука о настави, пли вештина, којом се може свако свачему научити“ ..

Из ове искрене исповести пишчеве којом открива шта га, је побудило, да се ода дидактичним студијама, види се ово троје:

!. Да су била два дела, која су послужила као први подстрекачи, да напише своју «Науку о настави“, и то прво, Ратихово дело «Пе за општи тоа Ма те ћодо _ сопешит»>, с којим се Коменски упознао још за време свога школовања у Херборну године 1619, и друго Дидактика Илије Бодина, на коју је случајно наишао у библиотеци старога замка у Крконошама.

а И

|