Јован Амос Коменски

96 У ли си љаху се Богу, да своје лице не одврати од њине отаџбине, и да не допусти да се у њој искорени семе њогове речи а а

И тако судбина донесе Коменскога у Лису у Пољској.

= | Ц

У ЛИСИ. (ЛЕШНУ).

~

8. Фебруара год. 1628. стиже“ Коменски заједно са својим пријатељима у пољачку варош Лису, где му се отворише двери нове домовине и где сазреше његови најважнији књижевни радови. У Лису се он враћао по више пута са својих излета и путова на разне стране, те је овде у ошште, с малим прекидом. провео готово пуну трећину свога века, наиме од доласка 1628 па до разорења вароши године 1656.

Нису бегунци без икаква узрока изабрали ово место за своје уточиште. У Лиси је још од године 1547. постојала општина «браства». а од године 1555. и школа реформатеко-еван= геличка. Док се Лутерани при свом исељавању расуше по свима крајевима Немачке — при чем су многи од њих уништени што ратом што другим невољама — исељавала су се чешка «браћа» више у компактним масама, ито или у Угарску, где је слобода вероисповести остала ненарушена, пили у Пољску и Пруску. Број братских општина по овим земљама износио је око 100. Придолажењем нових «братских» досељеника, уз које су пристајали и многи од мештана, подиже се варош је мало по мало на степен главног средишта «братске» заједнице, тако.

да је она, по речима самог Коменског, већ године !629. била велика варош, са три пространа трга, двадесет улица и 1600 кућа.

Досељенике је врло усрдно примио Рафаило Лешмински. гроф од Лисе. Коменски се опет посвети школској струци на тамошњој гимнасији'), п одмах отпоче своје дидактичке радове.

") Фр. Палацки: «Пеђеп аез Ј, А. Кошепзку. Хешзећгне Чез боећт. Мизеџтаз хот Јаћге 1829. Ш. 19—55.

8) стпаеју : «(Шћегаевз Ј. А. Котетшиз Кеђеп папа уУшкзашкен за Чег Егетде." 5 бацпезђемеће дег Ђоећт. СезеПзећањ а. УУ:55. 1855. стр. 483.

5) У понеким опографским ручним књигама (беуМамћ 5. 12, Рајаску, Раррепћвип п др. помиње се Коменски као управитељ пли ректор гимнасије у Лиси.