Јован Амос Коменски

У лиси Мо |О

Он ступи у преписку с многим научењацима тадањег времена, нарочито са Сигмундом Евеншусом, Аврамом Менцелом, Палијрусом Џонстоном, Мохингером, Доцем-ом, Ђорђем Вин-=

клером , Мартином Мозером, Никлазшјсом, Хартлибом: и саошптавао им је своје идеје о потреби реформе у настави као

и о састављању нужних уџбеника; али не нађе с те стране оне предусретљивости, којој се надао. Само један једини између.

свију њих прихвати идеје Коменскога с особитом топлином, и стече највеће заслуге при њину остваривању; а то је Инглез Самипјило Хартлиб, о ком ћемо доцније говорити.

Први знатнији плод из Коменсковог најранијег. боравка. у

Лиси састојао се у томе, што је тад довршио чешки текст «Дидактике, или вештине о правилној настави“. Овај спис, који

е започет још у време боравка у крконошким шумама, би довршен 1632. Оригинал овога састава пронађе чувени физиолог, проф. Пуркмње тек године 1841. у архиви у Лиси; те га друштво чешког музеја први пут издаде на свет год, 1849.)

Коменски у то време разви ванредну радљивост. Њему није било само“ до тога, да положи темељ теориском нацрту школства, утврђеног на новим, здравим и природним начелима: он се, шта више, као практичан школски стручњак осећао позваним, да, што је могуће брже и боље, оживотвори поправ-

љену школу. За тај циљ требало је спремити цео низ ручних.

вњига, које су биле намењене од чести ученицима а од чести учитељима, и којима је Коменски намеравао да оствари своја начела поправљене наставе. Оно што је требало да буде посао какве колегије или академије, прими Коменски сам на своја плећа. Он отпоче грађевину од темеља.

Ну пошто, као што Фр. Ј. Зубек у његовој врло брижљиво обрађеној бпограФији (ој Јапа Атпова Колпепакећо. Ег. Ј. Лошђек, Ргае, 1871, стр. 27.) потиче, беше год. 635 наставничком особљу те гимназије дата опомена, да ради марљивије но до сад. Том приликом наставници добише и ново упуство у духу Коменскога. И према томе је на сваки начин невероватно, да је Коменски тада био управитељ гимнасије у Лиси; већ је далеко вероватније, да је он према одлуци братског синода од 6 октобра 1632. имао само да надзирава учење одраслије младежи, која је била послана на стране академије. — Коменски се поред тога занимао још и поучавањом младића из месних племићеких породица.

1) Потпуни наслов овога списа, из кога се тек доцоије разви латинско изздање «Опширне науке о настави,» «РО аскса таспа,» гласио је најпре овако: «Дидантика, то јест вештина правилне наставе, или упуство, како се човек, још пре но што се телесно развије ш уђе у занимања оеивота, може поучавати срећно, лако и вољно у свему што је за потребу ш за украс овога и онога света, и жако се по томе може најповољнијим мачином спремити за земаљски и вечни оивот.> Као што се види, разликује се «О дасћса таспа» од ове чешке Дидактике већ по самом наслову. у