Јован Амос Коменски

20 - У листи

Најпре изиђе у Лиси год. !683. на немачком језику Јагогтафогиша Фег Мишегасће»“) (Упутство за матерњу школу) Коменски узима за васпитање и школовање цело време младића. од рођења па до 24. године, и назива први период до 6. године: матертра школа“) који у главноме принадлежи матери. У овом су спису врло згодна упуства за Физично васпитање деце, сходно начелу : «Мепз запа 1п согроге запо> (У здраву телу здрава пл душа); ту се истиче особита важност овога првог доба живота, јер се у њему полаже основ свему доцнијем развићу; њим се захтева у првом реду добар пример од стране родитеља, као основ религиозно-наравственом васпитању; за тим устаје против бесавесног кварежа деце и против недостатка спасоносне строгости од стране родитеља и старијих. —

Из домаће, то јест матерње школе прелазе деца после своје шесте године у народну школу, коју Коменски назива «школа матерњег језика» (всћоја уегпасша) за разлику од «латинске школе», која је тада искључно господарила; п за ту школу матерњег језика намењује он идућих шест година. Може се слободно рећи, а да се не претера, да је Коменски први који је појам «народне школе», схватио у данашњем модерном смислу, — оне школе, кроз коју мора проћи сва маса народа, без разлике рода сталежа или дара, и у којој се имају да положе основи за говорно и стварно образовање. Ну тим више мора се сажаљевати, што или није никако на свет ни изишло или је пропало оних шест ручних књига, које је Коменски удесио за шест годишњих течаја те школе, и које је он крстио Фигуративним називима: !. Љубичњак (Мтоаттит), 2. Ружичњак (Козагтши). 3. Ливадњак (Уплдатии), 4. Лавиринат (Бађутобц), 5. Мелемњак (Вајкатепша) и 6. Душин рај (Рагад је апшпо).“)

Ну он је кројио планове још о крупнијим стварима; његов реформаторски дух бавио се мислима о преображају целокупне јавне наставе, почињући од матерње школе па до урниверситета. Он се није ограничио само на то, да прави планове и да само

1) Чешки оргинал овога списа нашао је Пиндели у архиви у Лиси г. 1856.

=) Види ХХУШЕ. главу поменуте «Науке о настави,» која овај предмет расправља. 3) Да је Коменски ове упбенике био уредио пре свега бар за неке разреде чешке народне школе, види се из ХИ. тачке његова «Предлога за обнову народних школа у краљевини Чешкој,> приложеног чешкој Дидактици. Сва је прилика, да Коменски није доспео да сврши све ове књиге за народну школу, пошто му је пажња била одвећ заузета многоструким пренагљеним радовима дидактичним и пансофским. У његовим скупљеним делима налази се само врло кратак напрт њин, Ор. афа. отп. 1, бећоја уегпасша аенпеаша, 4.