Јован Амос Коменски

_ ДВЕРИ ЈЕЗИКА = 5 91

поставља начела, већ је он стварао потпуне наставне програме п готове уџбенике.

Стање људског знања било је тада тако, да је само гепијалан човек могао сновати сличне мисли. У пуном јеку био је тада још номинализам, који је држао да се све људско знање може обухватити с неколико назива и реченица, и да се помоћу силогизма да објаснити све што ПРО ИМ дапашње природне науке тада су још у клици дремале.)

Али и таки муж, као што је Коменски, мораде осетити, да није довољан један једипи човек, који би могао савладати целокупно до тад познато знање а на основу његовог новог двоструког научног правца: ствари и имена. Због тога ступи он

у преговоре с неким пољачким великашем кога ону једноме =

свом писму назива Рештаз ш геспо Ројошае Првак краљевине Пољске) и за кога Д-р. А. Гиндели) мисли, да је то био Бохуслав, гроф од Лисе: али и осим тога он се и доцније често освртао за помоћ добротвора и сарадника, Ну да би могао наћи и једно и друго, требало му је тек да изда на свет дело, које је његово име пронело невероватном брзином кроз целе две стране света. То је дело било «Двери језика.» чувена «Јапца Ппедатшт>. :

Ш ЈАМЏА ШМОЏАВОМ> — «ДВЕРИ ЈЕЗИКА»

—— та пљанн-

«Да школама није ( био познат прави начим, како се језици предају, види се најбоље ша саме ствари. Већина оних, што се одају наукама, оседела је учећи азбуку; само око учења ла= тинског језика изгуби се десет година и вшше, и то са врло јадним успехом, који ни из далека није вредео толике мијке.»

Овим речима отпочиње Комепски“) свој предговор ка његовој «Јануа». Као узрок досадањих недаћа у настави наводи он ово:

1) Кад је Коменски своју «Ра асиса таспа» писао, мерио је Торичели тек притисак ваздуха (1643), умро је у заточењу Галилеј (1642) а тек се родно Лок, отац реализма (!632). >

»

7) «0 животу и раду Коменскога» стр. 418.

3) Ор. фа, от. [, 250. Ад |еефогев егиФшеоз ртавја о.

ЗЕН 3 У 4

|

|| |

По

| у