Јован Амос Коменски

ДВЕРИ ЈЕЗИКА.

5 #52

_ Развученост. правила и прекомерно теоретисање ·

· Занемаривање стварне наставе :')

· Занемаривање праматичних И спитактичних особина сваког језика па по се.

Ове недостатке мисле људи да могу уклонити употребом класика, као жто су: Теренције, Платус, Цицерон, Виргил и __ Хорације. Али оваки поступак, држи Коменски, за неподесан п штетан: јер прво, ту недостаје довољна количина тих књига ва све ђаке; а друго, та су дела далеко изнад моћи појимања младежи, и њој одвећ страна. Младеж везати за ове простране свеске класика, значи пуштати се на океан у чамцу, који се љуљушка и на каквом тихом језерпу. На послетку класици сем тога. нису у стању да попуне сву преку потребу, већ и због тога што на пр. о војеним пословима, о ботаници, о рударству неимарству итд. и не помињу ништа.

Ову оскудицу у методу при настави језика хоће Коменски _ да накнади подесним упбеником за латински језик, — а за овај ваљало се пре свега постарђати. Први повод, или управо први оглед за таки уџбеник беше дело «Јапца Ипепагши», које пздаде и распространи «Ирска колегија језуптска» у Саламанки у Шпанији).

ко 69 = у

Суштина ових ново пронађених «Јапца» — вели сам Коменски — састоји се у томе, што је благо језика скупљено у пз-

весан број (1200) реченица, у које су увршћене све обичне речи језика, и то свака само по један пут, али у згодном склопу начину израза. Овај метод примењен је год, 1615. на енглески језик, две годипе доцније на Француски (од Исака Хобрехта, лекара у Штрасбургу) а мало после и на немачки језик ; књига је била више пута прештампавапа, у школе уведена и до небеса. преузношена, тако да је већ год. 1629. на осам језика изашла»). Лаворови ове језуитске «Јаппа> не дадоше Коменскоме мира ; оп усвоји њену основну мисао, коју он означава као проналазак ; шта више, он задржа и само име њено. Али ње"гтовом бистром погледу не сакрише се ни опи недостаци и мане, које су имале «Двери језика». Он увиде, да та књига не даје

) «Између најшкодљивијих заблуда није последња она, што човека опсењује, да мудрост почива у знању језика.» Уепшађгшиа. Ор. от. ТУ. 50.

5 Лотпуни наслов тога дела гласи: «Јапша Шпдаџагшт, зтуе тодиз ад те етбафет Ипепагши сотрепо сопепозсепдат шахште ассотода 5: иђ зепбепша ша _ сепфит 5, а уиој опиша изнабога, еб песеззала мосаћша. зеше! сотргећепза 5и06, Ња пе розбеа поп гессигал«.> Шисац-је његов Ирац В. Батеус, који је том књигом мисл.О помоћу латипштине да потпомогне ширење хришћанства међу незнабошцима.

5) Коменскч: Ор. от. Г. 959.