Јован Амос Коменски

о ђег

су кеха

ДВЕРИ ЈЕЗИКА

оно шта се од ње очекује); јер поједине речи нису у њој употребљене само по један пути у првобитном свом значењу. На против, она је пуна неупотребљивих речи, док су речи са разноврсним зпачењем наведене само по један пут. |

Ну ове мане, које се односе тек наговорну страну те ручке књиге, нису ништа према њеном главном недостатку, који је Коменски сретно уклонио, те у чему се управо и састоји оно првенство, које неоспорно припада Коменсковој «Јапма» у срав= њењу са Јану-ом ирске колегије. А те мане њене састоје се у оскудици стварне садржине, у згодном везивању говорних облика са стварним садржајем њина појма, у кратко — у упоредном ходу (паралелисању) стварне наставе са наставом у језику. Док, на име, реченице језуитске «Јапца» не дају никакве стварне садржине, и већином су без икаква. интереса, дотлен је у Коменсковој потпуно изведено начело, да разум и језик раде са свим упоредо“) Коменски је себи поставио за циљ, да све ствари, распоредивши их због лакшег схватања у класе, пре свега панесе пред моћ ученичког посматрања а по том да им даде говорног израза. Посматрање, размишљање, говорење иду једно поред другога. «Као што би било лакше добити преглед над свим животињама, да су у Нојевој лађи, него кад би их морали тражити по свима странама света; тако исто биће лакше из таке ручне књиге паучити све речи, него их тражити по свима небројеним списима.» Дакле логично ређање стварног људског

знања морало би ићи сасвим упоредо са груписањем разних

делова говорног блага у реченице и у саставе. Тако постаде његових 100 «наслова» или категорија ствари, које његову «Јаппа» деле на исто толико одсека. У њима има 8000 речи, од којих је састављено 1000 потпуних, простих и сложених реченица. Код свију речи пазило се на то, да се оне изложе у своме првобитном (а никако у преносном) значењу, и да се свака, така реч не употреби више од један пут, изузимајући хомониме (речи са разноврсним значењем), који се према свом различитом значењу на разним местима понављају. Синоними (речи сличног "вначења) и изрази са противним значењем упоређени су, а на граматику, па облике речи и на састављање реченица узет је свуда нужни обзир. —

Према, тим начелима дакле а у виду практичног коментара.

пи теориског излагања науке о настави, 61 године 1629. и 1630.

1) Коменски мисли, да то дело зеслужује пре име капиџика него «двери.»

(Моп Јапма, геа Ревбеј ођИпеаћ потел).

2 5 > ) «МЕ табеПесвив еб Шпспа рагаПеје Фесиггале зетрег;> стр. 258. и другде.