Јован Амос Коменски

34 с ДВЕРИ ЈЕЗИКА

довршена чувена «Јаппа» Коменскога — и то не само као «Двери језика» већ и као двери његове славе и његових познијих ус= пеха. Она изађе под насловом:

«Јапџа Ипдџагит гезегаја> — «Отворене двери језика» или расадник свију језика и наука, т.ј. нратки метод, по ком се може научити латински и (сваки други) језик заједно са основима свију знања и вештина, — сложено у сто наслова и лиљаду реченица. Први пут наштампано године 1631»,

=

Спољашњи успех ове књиге био је тако ванредан, да се од тога сам Коменски уплашио. Она је била у кратком времену преведена на 12 јевропских и на више азиских језика. Пријатељ Коменскога, Самуило Хартлиб превео је на енглески, и посветио је принцу Уелском ; Ј. Мохингер превео је на немачки, Вегирски на пољски, Анкорарус на Француски, Бобровски на турски језик. Ческо издање овога дела приредио је Коменски 94. Марта 1633. Петар Голиус (из Алепа у Сирији) објави је на арапском језику; у мухамеданском свету беше та књига особито омиљена, и она тамо угледа света на турском, персиском и монголском језику. Изузимајући Св. Писмо, није било ни једне књиге, која је била тако распрострањена међу народима на целој земљи, као што је то била «Јапма Итдџатит».

о Ј

Овај големи успех свакако се мора приписати основној мисли, по којој је дело израђено. Ова нова мисао, колико је год нова, толико је и смела; — њом се хоће: да сету кратком обиму прикаже цео свет и латински језик». Појава оваког дела у виду енциклопедиског излагања целокупног људског знања. као што је овде први пут покушано, — одважно подузеће којим бе џшисац машио у средину живота, — дивно спајање изучавања речи са изучавањем природе и друштва: све је то, да како, морало много импоповати човечанству, које се било углибило у бесмислено бубање сувопарних речи.

У Коменсковој «Јапца» налазимо начело «очигледне наставе», те савремене вештине у пастави, потпуно изведено као на каквом великом типичном примеру.) Још само недостају они дрворези што их доцније видимо у његовом «Отб ребца.» Оних 100

") Предговор је датиран 4. марта 1631. У Ор. а:а. опп. ово је дело увршћено као пета глава [. дела, под насловом : «Јапша Јанпае Ппепав ргпаши едеа,»

7) Ми, на име, поред правога, директног чулног посматрања, — где чулни предмет, или слика као његов заменик, непосредно утиче на чула, — разликујемо још и индиректно чулно посматрање, које ради са већ стеченим утисцима пулног посматрања (представама) где се њиним ређањем п слагањем образују

предмети вилџег посматрања душевног.