Јован Амос Коменски

оса

ОР РРРУ НН

~

(9 [У

ПАНСОФИЈА

«философија», које не значи једипо мудрост, а још мање све-

знање, већ само тежњу за њим, — морало је противницима, послужити као оружје. И у ствари је назив «Пансофија> од тад са свим ишчезао, а на спрам хладног испитивања новијег реализма мучно се држи и сама Философија. (С тога је Коменски држао за, нужно да се године 1636. пред својим синодом правда.

У тој намери издао је он спис под насловом «Оесветљење пан-

софских тежња» (Сопабши Ралзор согит Фа исдано“), — спис којим се бранио и коме, поред «Ргодготи5-а», имамо да захвалимо за најтачнија обавештења о смеровима пансофских тежња, Коменскога. Чујмо га, како он себи ствар замишђа. Дело, које је Коменском лебдило пред очима, «треба да буде јединствено свога рода, — да буде ва свакога магацин целокупног знања, у коме неће ништа недостајати.»— Коменски се жали на претерано «парчетање науке»; он до сад још не виде таке књиге, чији би садржај одговарао обиму ствари и која би обухватала све њих укупно; нити је он могао видети да је сва зграда људског духа сазидана од необоривих начела, како би све од почетка до краја стајало у хармоничној вези и без икаквих празнина, Можда до сад није нико ни покушавао да успостави општа, сваком одношају прилагодљива начела, и да тим у поузданим границама разума обухвати укупну разноврсност ствари, те да се тако открије нескривена и непроменљива истина, што се провлачи кров сву хармонију бића». Није то дакле само енциклопедиска смотра ствари и неко ново уређење њиних одношаја, — не само проста ревизија и редакција инвентара свију људских савнања, — него, што Коменски хоће, то је. да се ужуино људско знање сведе на што мање отпитих начела, по непроменљивом универсалном методу; а то управо и није ништа друго до философија сама. Због тога му се и не допадају дотадање енциклопедије; оне су сличне ланцу састављеном из много беочуга, — некој вештачкој справи, која сама себе покреће: оне више личе на дрвљаник, са вешто наслаганим пцепаницама, него на стабло које је усправљено на сопственом корену, па се силом свога унутрашњег живота развија у гране, огранке и лишће, те доноси користан род“) Све што књига буде имала, треба опет да је, с обзиром на краткоћу

целокупног људског знања; али «Џансофија» нису; јер многе ствари нису у пре.

вима ни додирнуте. ђ) Овај спис «Због оцењивача» (а етабат (епвогиши) изиђе године 1638.. и налази се у скупљеним списима ((Ор. Фа. ота. 1. #55—182).

5) Ргодготивз, оде. 26. У Тота Е. Раррепћеп : А. ОСответшив, стр. 49.

1; л; ка ; о