Јован Амос Коменски

АМОТЕРДАМ

19 „професор. у Хајделбергу, од кога је Коменски још године 1667. тражио мишљење о тим пророчанствима, одговорио је обишавши предмет.) Ну било је много и таких, који су Коменскога због тога јако нападали. |

Цела ствар на послетку сврши се трагично по самог «пророка» Драбика. Он би проглашен за варалицу и велепздајника, те на заповед цареву буде смакнут исте оне године (1671. које је и Коменски преминуо;

Била би и неправда и глупост уједно, кад би коме п на крај памети дошло, да поводом списа «их фепеђте» доводи у засенак карактер Коменскота. Ми на то нити имамо права нити то смемо, нарочито у наше доба, где мужеви најозбиљнијег внања, као што су па пр.: Алфред Росел Валас,“) иду међу · „Спиритисте,» и где људи, као што су: професор Макс Шерти пз Берна и Д-р Јулије Фрауелштет из Берлина, своје признање одају „медиумистичним појавама,» и где на послетку један руски државни саветник, Александар Аксаков издаје «Библиотеку натприродног спиритизма.» Шта више, ми целу ову ствар можемо сматрати као прелазну појаву у бурном животу 65-годишњег старца. Тим се другим радовима његовим не наноси никаква ушрба, ако се и открије која нова страна његове човечности. Међу тим рад Коменскога за време његовог 14-тодишњег боравка у Амстердаму није никад прекидан. Шта више, тај се рад до краја његова живота одржао на висини таке продук-= тивности, какву налавимо само код највиших духова као што ву били Софокле, Гете, Александер Хумболт и Дарвин. Фр. Зубек "набраја не мање од 97 списа, које је Коменски у амстердамском периоду написао или обелоданио.) Знатан део ових списа односи сена интересе његове растурене верске општине,

1) «ја велим, да се могло тако десити, ну немам те смелости да бих могао потврдити, да је у ствари тако.»

2) Драбик је с почетка био моравеки свештеник, којџ се после свога бегства настанио у Ледници у Угарској, где је неко време живео од сукнарске радње. Он је био човек жестоке, напрасите ћуди, и његова жена га је у свему руководила.

8) «Обрана модерног спиритизма» А. К. УМаПасе. Чак и професори краљевског друштва (Коуа! Босјебу) у Лондону заражени су овим правцем, а Др. Вирхов пашао се побуђен да и дан данас (на 47 скупу немачких природњака и лекара. у Бреслави 1874. држи научна предавања: «О чудесима» у којима устаје против ових заблуда духа људскога. .

7) Нарочито они, што их он наводи у списку под бр. 78 до 105. Пореди: Томђек; а. а. 0., стр. 121. 5