Јован Амос Коменски

ам ст в РАДА М 3 19,

којој је Коменски и у несрећи искреним самопрегоревањем био одан. Њој на утеху и па оправдање пред потомством написао је он «увод у свето писмо,» ручну књижицу за ово, као напрт историје св. писма, песмарицу, катихисис, више списа 0 миру, о правдању браства, као и неколико својих беседа. :

Најомиљенија мисао Коменскога, била, је та, да, по примеру Дуреуса, измири разне евангеличке вероисповести. Ову своју.

- мисао раширио је он у својим познијим годинама толико, да је размишљао чак и о томе, како би сјединио све људе једном

вером у једнога Бога а на основу светог писма и разума. Оваком мишљу руковођен, настојавао је он чак и око тога, да и саме Турке упозна. са светим писмом, и у том је духу писао споменицу самоме султану. Али у том не успе више, сем што је покушао да се св. писмо преведе и на турски.

Ван црквених и школских ствари, узносио се његов дух ка општим интересима целог човечанства, ка срећи целог рода људскога. Тако доврши он свој спис, који је био започео још 1644. под именом: :

«Ре гегшт ћитапагит етепдаНопе сопзшацо сафоћса, т1. Општа саветовања о поправци људских прилика, — од кога је први део изашао године 1666. под насловом: Раљебетзта, Т: |. Свепробуђење. Овај спис посвећен је целом роду људском а 060бито научницима.

Ну којим путем тражи Коменски општи спас и како мисли он да постигне свеошшту поправку људских прилика! Има ли за то какав особит програм, какво поуздано средство, — То не. Велики циљ, који му лебди пред очима, мисли он постићи тиме, ако све п свакога позове, да иде за њим. Ну за то је нужно уједињење. На место поцепане разноликости, што се јавља у великој различности мишљења појединаца и у против“

вичким страначким тежњама, треба да дође јединство, — у место многоструких заблуда и заплета друштвеног живота, треба да наступи природна простота, а у место силе — слобода, која

треба да се постигне обавештавањем о општем добру. На овоме троструком путу једшнста, простоте м слободе мисли Комепски да постигне ону хармонију међу људма и њиним приликама. за коју их је Бог створио: «јер свет је природно јединство; па за што да он то не буде и у моралном погледу 12... Остварење овога моралног јединства целог света очекује Коменски пре свега од философије, од религије пи од државничке вештилме.

Готово нас душа заболи, кад помислимо на ону племениту идеалност, која је изражепа у овим саветима седога архипа-