Јован Амос Коменски

14. А МОСТ ЕОРАДА М

стира једне слободно-религозне општине, —_ саветима. којима је Коменски своје време провео за пуних двеста година, а ако се узме у обзир и остварење тих предлога, онда можда п за —- две хиљаде година. Јер против ових идеалних савета диже још увек своју дивљу песницу лични егоизам, себичност названа, не да им ока отворити интерес слепога самољубља и дух кобног партајства. Залуду племенити мислилац апелује на. философију, на религију и на државништво, јер све три оне још стењу под тешким ланцем партајског интереса. Остварење «ор= ганског јединства» рода људскога у виду добро схваћених интереса узајампости остаће још, Бог зна докле, само идеал, за чије духовно излагање требају још столећа, а за његово коначно остварење још целе хиљаде година заједничког рада п усиљавања. Да и сам Коменски није био са свим прозрео у саму језгру тога проблема, доказује та околпост, што он у место свога «органског јединства» које би се слагало са свом неизмерном разноликости чланова укупне органске целине, узима спољашњу -једноликост, налазећи главно зло у многострукости језика и устајући за један универсални језик.

___Ну оно, што овоме спису даје особиту цену, то је та ретка околност, што се овде један поглавар цркве, можда први пут, узнео до те висине, да проповеда, како се треба узнети изнад разлика Философског, црквеног и партајског интереса,“ и што је тек у наше дана достојно оцењено. Само у виду каквог тајпог савеза могли су се људи, и то још у најстарија времена, узнети на ову висину погледа на живот, како би се под именом «слободних видара» у духу издвојили из велике масе. која их није појимала, и како би се тиме предохранили од неспоразума и међусобне омразе. Са свим следствено, дакле били су слободни зидари први, који су до краја усвојили Коменскове идеје о побољшању света. Као што доказује Краузе,) велика лондонска ложа слободних зидара извела је године 1717. правила својих статута из Коменскових списа, те су та правила у рукама од 2200 ложа наступила свој нечујни пут апостолства по целоме свету. —

1) Философеки интерес, кад је лажан, хоће да има право на штету научне истине, а полнтични интерес је интерес себичног власништва једне политичне партаје пад другом.

8) Види: Кгацзе: «рје аге! Абезеп Кипзеткипдеп Фег Егеппацге:-Вгидег5ећан» 1890 — Три пајстарпје вештачхе повеље браства слободних зидара.