Јован Амос Коменски

Епа

–

__ОМРТ КОМЕНСКОГА

је допустио, да ствар доведем донде где је... Јер ја се надам п поуздано очекујем од мога Господа, да ће се моји предлози ожживотворити тамо негде, кад мину тешки дани по цркву и кад олујина престане а убаво се цвеће опет на земљи појави; кад један пут настане час пречишћавања, те Бог своме стаду

по својој вољи даде пастире, који неће пасти сами себе, већ |

стадо Господње; и кад буде у свом гробу почивала мрска завист, која је била устремљена против живих 12 ;

Мој други и тешки лавиринат био је рад око мира (ет сат за ши), т.ј. моја жудња, да се опет сједине Хришћани, који су због вероисповести подељени на њину голему и убитачну штету. Истина, ја о том још нисам ништа штампом објавио, ну то ће можда још бити. А што то нисам до сад учинио, узрок је томе несавладљива непомирљивост неких људи“) чију. би неодољиву мржњу јамачно био тим против себе изазвао, да ме неки пријатељи од те намере не одвратише; ну што није било пре, биће свакако после, јер Бога се треба бојати више него људи. То беху времена као она, што их Илија виде на Хориву, који се не усуђиваше да крочи из своје пећине, кад виде где пред Богом иде олујина, која обараше брда и раздрабалше стене... Ну доћи ће време, кад ћемо осетити ћарлијање поветарца, и где ће Илији бити слободно да изиђе из скровишта свога и да чује глас божји, па да се поразговори с Богом и са својим народом |>.

Нека, не рекну људи да је то дрскост, кад неко одушевљен вером у добру ствар, а помоћу божјом, покушава да с целим светом говори и да га опомиње, да се поправи. Зар ми сви нисмо заједно на светској позорници, и зар се не тиче свију укупно оно, што се дешава сад овде сад онде: Сви смо ми само једна једина породица, један једини дом. И управ онако као што један члан породице трчи другоме у помоћ, тако исто треба да се ми узајамно потпомажемо. Љубав према ближњему проповеда цело свето писмо. А и Сократ је волео умрети, него не учити свет ономе што је добро, док опет Сенека вели. кад би му мудрост била дата само за то, да је никоме не саопштава, он је не би хтео ни имати.»

1) Коменски, као епископ, није се могао одважити да још за свог живота објави дело, које проповеда верску сношљивост. Сва је прилика, да овде Коменски помишља на своју «Панегерси у,» која је била скроз провејана идејом о верској трпљивости, и коју је Будеус. издао тек г. 1702.

2) Коменскомм би требало још пуних двеста година живети и чекати, док би се смео помолити из Илијине пећине нетрпљивости и душевног ропства, па да тек тада у хуци олујине чује глас божји.