Јован Амос Коменски

78 СМРТ КОМЕНСКОГА.

«Сем тога, ја сам — ваљда вољом божијом — доспео у још далеко већи лавиринат тиме, што сам под насловом Гиахт гепеђије објавио божије откровење, које се у наше време међу нама јавило. Много труда и рада, а још више страха, зависти и опасности овим сам на себе навукао а и изложио се. ругању п подсмевању због моје лаковерности. Ако се нека од тих пророчанства нису испунила, ја се морам чувати, да се због тога не наједим, јер је то и Јона љуто покајао. Можда Бог има узрока, да по који пут своје намере и своја откровења промени».

«Па шта да чиним сад после толиког лутања и толиког Сисифовог камења, које сам целог мог живота, турао " Да ли да рекнем са Илијом: «Прими дух мој, Господе: јер ни ја нисам бољи од мојих отаца >» — Илићу рећи са Давидом: «Не остави ме у мојој старости, док твоју десницу не објавим будућем покољењу :» — Нећу ни једно ни друго. Ја ћу оставити Богу да Он реши о мом животу и о мојој смрти, и о мом миру и мојим бригама, п затвореним ћу очима ићи онамо, куда ме он водио буде... Збацићу са себе све, што од земаљских брига још на себи имам; као што је по причању Плутархову, учинио пи Александар на своме путу у Индију, давши сагорети сва кола што су били патоварена ·-персиским пленом да му то не смета на путу његова продирања напред.

«Ако је нужно да се још јасније изразим о мојим последњим намерама, онда велим: Мала колебица, ма каква она била биће ми мила као каква палата, а ако не будем пмао ни толико свога склоништа, где бих главу наслонио, а ја ћу по примеру мога Господа бити задовољан, ако ме ко у свој дом прими ; или ћу остати под кровом небеским, као што је он последње ноћи провео на Гори Маслинској, док ме анђели као убогог Лазара не однесу у своје друштво. Место драгоценог одела, ја ћу се задовољити простим огртачем, као што је то чинио Јован Крститељ. Хљеб пи вода нека испуњавају сву моју трпезу, а ако се уз то деси још какав зачинак, ја ћу на том Богу благодарити. Сва моја књижница нека се састоји из троструке књиге божије; а моја Философија биће та, да са Давидом посматрам дела руку Господњих и да се дивим, што се Бог, Гаосподар света снисхођава да погледа па мене, незнатног црва. Моја медецина треба да буде мршава храна, помешана са постом; моје правничко знање. — да другима чиним све оно, што бих ја рад да они мени учине. Упитали ме ко за моје богословље, аја ћу, каои Тома Аквински у часу своје смрти узети библију, па ћу му срцем и устима

1) Ово место показује, да се Коменски и после једанаест година још увек држао својих мистичних погледа. ну старост и пије време, где се човек можо огрести од таких мишљења.