Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

сира

а серај етен = а

РЕИВРРАА

125

борбу. _ - ПРЕ Немачка војска још стоји чврсто, И одбија | победоносно све нападе. Али, ситуација се заоштрава свакога дана, и могла би да примора Врховну Команду на значајне одлуке. а

Под тим околностима саветно је: да се борба прекине: те да се тиме уштеде немачком народу и његовим савезницима изкишне жртве. Сваки изгубљени дан стаје живота хиљаде храбрих војника“.

Хинденбург

Непријатељ, пак, уводи постојано свеже резерве у

ЧЗарбенћ „504. — Паметноме доста! — Међутим, како нисмо сигурни да те робе има у довољној мери у „братској“ нам Хрватској, то ћемо њеним Радићима још једну испричати.

= > ж

Догађаји су, дакле, доказали: да су Немци правилно схватили, свакако и тачније и правилније схватили, стратегијски значај балканске Бугарске, него ли, на пример, Кичнерови Енглези, или, за разлину од Бријанових, Клемансовљеви Французи; па су (Немци) сасвим заслужено до последњег часа жњели и збирали све одговарајуће користи ратничке. И за то што су они (Немци) у напред и веома добро знали: да је Бугарска, као савезница, драгоцени колут у гвозденом ланцу, који се, према њиховом мудро-смишљеном и вешто-изведеном плану, протезао од ушћа јевропскс Рајне до обала 'авијског Тигриса и Еуфрата; као и за то, што су знали за неумитни закон Механике, по коме је. држећа снага сваког ланца, и најчеличнијег, - издржна снага најслабијег му колута, за то су они стално и сматрали савезну им Бугарску као своју Ахилову Пету. Да! и за то су они те Бугаре, али не само једним предходним уговором везали и обвезали, нити

тих само Аргусовим оком пратили, него су их до