Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

26.

_ последњег ратног часа брижљиво чували и држали, обилато мазили и кљукали, а све њихове Радославове можда чак и златом подмеравали. За то су им они безбројне уступке чинили, и капом и шаком давали; па су се, чак, за њихову љубав и рачун, врло често, и самим савезним Аустријанцима сво-

_ јим замерали. Додајемо. =

За то се и онај горди Виљем три пута понижавао, да ономе „царићу“ балканском, оном нру-

_нисаном неваљалцу нобуршном' на ноге иде, и при, диктирању победнога брест-лиштовског мира побеЂеној Русији, у лицу дотичних делегата, Бугарина поред себе посади. Најзад, али не и најмање, за то им је он, чак, и једног од најдаровитијих и најславнијих восковођа немачких противу Срба позајмио, и на расположење до краја рата оставио. |

-___Да!И као што већ нагласисмо, много боље су они (Немци) него неки западни им непријатељи уочили, увиђали, па и предосећали: да могући пад Бугарске “у крвавом Рату неће бити само пад једне Бугарске, него и' пад једне Турске, па можда чак и слом једне Аустрије. Слом, пак, и ове последње, то не би значио само губитак најближег, најјачег, и најдрагоценијег савезника, него би значио и угрожену позадину, м могући улазак непријатеља у срце саме Немачке, а са најопасније могуће стране за сваку војску: с леђа /0/. =

И по трећи пут, дакле, велимо и хоћемо да кижемо : да је Хинденбург врло добро знао шта говори, кад је, поводом „Слома на Манедонсном Фронту“, још у Септембру 1918, год. тражио. мир за своју Отаџбину. АНЕ аб а

"Кад се, пак, зна — а тајна никаква није — ке је прави виновник „Слома на. Македонском Фронту“, онда се извесно и лако може да погоди: но је прави ослободилац. заробљене Хрватске. А кад се шо зна, онда само може бити академско питање : хоће ли Хрвати хтеши признати Србе. за своје ослободиоце, или не 2 2 Ако ће их за такве при~