Њива

28. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Превишња во.јна заповед војсци п морнарици. Љзгово ц. п кр. ааостолско Велпчанотво премплоетпво се је удоетојадо управати војсци и ратпој морвнрпци ову Превншљу војну заиовед: »Дневна заповед Мојој војсци п морнариди! Већ пунпх пет месеци године, која је ево на псмаку, стоји монархпја против мпогоброЈивх и силних непријагеља у рату, шгоно се јо наметнуо њој и љезиним ворним оа8взницима. Уочиглед замерне устрајности, бојовнсоги и јунаштва Моје војске и Моје ратно морнарице, добивамо погледом у нову ратну годину чвроту веру, да ће рагници Аустро-Угарске на копну и на мору и у будуће чаетно одолети такођер најтежим кушајима, шго их рат намеће љвховим војничким врлпнама, те довести до потпуне победе. У тужној захвадности сјећам се свих, који су на крвавом разбојишту жртвовади свој живот за праведну етвар. У најгоплијем признању поздраељам све Своје јунаке уз жељу, да нас нова годпна, уз Божју помоћ, доведе до коначне победе. У Бечу, дне 31. депембра 1914. Франц Јосиф». Надвојвода- престолонасљедник у Мункачу. Његова Висост вадвојвода-престодонЕОледвик Карл Франц Јосиф стигао је сренеки дан у Мункуч, да прегледа чете, које одерирају у бережкој жупанији. Надвојводу су дочекали у Берегсаоу држ. тајник министарства за унутрагаље послово барун Перењи и вел. жупан Ференц Бутхикаи, то га отпратили у Мункач. Путем је пучанетво приредио надвојводи срдачне дочеке. Разсвета града Веча и Вудапеште. Почетком рата ограничише сви грндови, па и Беч и Будапешга, јнвну раовету, која је с равних разлога смањена на минимум. Пу поглаваротва; градова уверила со међутим, да је садашља развета недостатна радн промета опће сигурнооти. Стога је закључоно, да се расвета од данао уподпуни, и то тако, да у широким улицама и онде, где су дрвореди, горе ове Ауерове-светиљке, у уоким удицама

и онде, где су параледни кандедабри, да гори свака друга, а раскршћа да се разсветле као у нормадно доба. Ешктричне светиљко не ће горети, све док трају изнимне прилпке. Прва аустрнјска почастна грађанка. Заотупство опћине Проссниц поделпло је почасно грађанство госпођи Ивани Лазус, која је за овог бО годишњог председништва ондешљег добротворног другатва пзказала ондашњем пучанству небројена добра. То је прва жена, која је у Аузтрији ОЈДикована тиме, да је изабрана почастном грађанком. Десет заповеди за време рата. Др. Карло Волф, драматург краљевског двореког оозоришта у Минхану, приопћио је овпх дезет еаповеди за време рата: Рат је, народе мој, оно, шго те је тргло из дремежа, сумље п преоитооти. Не смеш на друго мисдити да ли на љ. Јер то ће деловати до трећег колева, све ако и постанемо троми, но ако свдадамо умор, може то благотворно деловати и до десетог кољона. Грозно име «рат* но смеш на зло употребити нитп суровом шадом, нити глупом ругалицом у речи или чину. У души својој сећај се мпра, те му олужи уклаљајући грозне последпце рата. Будућност биће бдасдан твог народа, трнумф рада, дан радооти за тебо, твоје пријатед>е а и за оне странце, који ће у твом дому боравати. Поштуј оца и магер бранећи земљу, у којгј су сахраљени. Ти мораш убијати за вољу живота, што ће нпкнути из крви жртава. Не дозволи отети буд што, што припада твом народу. Поштуј наше жене, јер оне ћутке приносе жртве и подносе бол бев нарицаља. Не дозволи, да ико криво судп о твом народу. Никада се не дај завести, да се ругаш суседима у обичајима, злпм навикама, језпку и ношњи. По и у будуће пусти номачкпх дух, да се крили иреко целог свота моћан наобразбом и јак сваћањем скупљајући бдаго свпх народа у шкриље домовпне. Тако сеа ото, узгаја народ!» Чптуља. У Будапешти је умро славнп мађареки природњак Ото Херман чувар народнога музеја, којп је био најбољи познавалац но оамо природе пего и праотарога живог, Мађара који је верно и лепо писао у својпм књигама. Доживоо је дубоку старост у којој је оаовим оглувио те су га пре неки дан прегазида теретна кола на улици.