Њива

XVIII. год.

ЊИВА

29. страна.

Божје прови^ење.

Вило је већ доцкан оред вече, у сумрак — Што не оставпш већ то чпгање, рећи ће удовица Адамова кћери својој, Смпљо, квариш само очи своје! Смиља остави овитак артије на отрану. — Шта то читага, кад си се толпко задубила, — занита даље мати и загледа у свитак артије. т— Зар опет »Вести о раљеницима и болесницома? Је ли то најновији 141. број ? Да није већ сумрак био мати бп опазпла, како јој јединицу ћерку обли румен по образу кад одговори тихим, скоро нечујвим глаоом: — Па јеете. Заћуташе за чаоак обе. Смиља уздахну болно а у мислима се питаше: где је он сад, како лп му је, Боже драги! Та он је, Милоје, тек био њен вереник, и они су једно другом наклоњени бипи овом душом својом, свпм срцем мдађаним. У љубавном жару опоречкаше се једном, у том и светли враљ, земље господар позва синово отаџбине своје под заставу овоју, да крв пролију за краља, за чаот отаџбпне. И Милоје оде пуковнији својој, без да је и доспоо јавити се својој љубљеној Смиљи. Она је јадница знала оамо толико, да је као подчасник у причуви додељен армији, која ће иа оеверу опериоати. Даље о њему глаоа чула није. — Шга ли Воже, — запитаће одједном мати, — сад он ради? — На ово питање задрхта Смиљв свим телом, те ће ма ; ци: — Ко? — Онај, на кога ти сад баш мислиш 1 — Али мама... и Смиља не доврши а мати јој нзађе из ообе. После некодико дапа чита Смиља у једном од престоничких лиотова оглас, којим се јавља пучанотву, да се је образовало једно удружење, које одашиље божићве пошиљке

војницима, који оу на бојном пољу; те сваки, ко жели учинити какву радост војнику о Божићу, било да га познаје или не, може учиниги то преко тога друштва. — Слатка мама, како ти се свиди овај огдао, — рећи ће матери својој сва радосна Смиља, и прочита јој иотп. ''-^-•-Заиста добра миоао, — одговори мати. Тако ће доћи до божићног дара и онај сиромашак, коме од куће нема ко да учини божићну радост. Па да и мп спремимо такав један покдон, — настави мати. Смиља не одговори ништа. — Ти ћутиш! А зар није то племенито, човокољубиво учинити божићну радост једном, ма и непознатом војнику на бојном пољу ?! — Јеоте! Али тамо у оглаоу још стоји, да се уз пошиљку приклучи и писмо. Па како да пишем пепознатом ?! — Сасвим нешто обично. Поздравиш му празник и учинила си све! — Па шта да пошаљемо? — Посдаћемо чоколаде, добрих цигара... све шго и Милоје воле 1 Смиља се мадо противила томе, а овамо је у иотини паковала баш све оно, што би Милоју радост чинило. Мати је задовољна била избором Смиљиним, те кад је видела све, имала још само да каже својој кћери, како би још требала да напише и једно писамце уз пошиљку ту. Смиља без устевања седо и напиоа следеће редке: »Незнави јуначе! Пошиљком ових маленкооти рада је потписана, да ти учици радоот о Вожићу и мило ће јој бити ако је то и поотигла, као да би то учинила ономе, који јој је срцу драг, а који се такође на бојном нољу надази, но 8а кога не вна где је, ни како ли је? Смиља Адамов.» И већ тога дана пакет је отправљен на адреоу удружења за одашиљање божићњвх поклона војницима, који су на бојном пољу. Дошло је и Бадње вече. Дошао пра8вик љубави, а на топлом огњишту домаћем нема баш онпх, које љубимо; тамо нема сина, ондо брата, мужа... Свако је ооећао, да је ово Бадње вече у ратној годинп. И Смиља и мати јој осећаху правнину ту

СШИ не може бихн то, кад неко иегује своју кожу и косу; јер ко то ради, вршп само једав природан оахтев, у колико је иотребно да кожа и коса, ови нриродна ааштитиици тела, буду сталво чисти и да се увек одри;е алрави. Нетоваше коже на мирисним Фелеровцц •КлваФдуидом* је ираво уживаа.е;

утоцај му ј« освежнвнјући. особнто при тврдој и епрабиој кожп а ублажујо и оискливс, осипе, сунчане онсклинс н внојенс Фелерои •ЕлзнФлуид« чисти, лечи ране, десинфикујс их и нредупрсђује упале; потиро пегс, сиажи ноткосицу, спречава перутап.с, обустанл.а главобољу и секотинс у обрааима; особито је леконит ири севотинама п неуралгичким боловима. Н боца :ш К крунл шила' Франко Е, V. 1М1ег, 1јпкагпјк, 81п1ноа, Соп1гик 1)г. 31. (/.»кгсбаски Гцрипци), нод коЈога би наљало свако себи за наручи ово средстно, да му )о унск у нриправности. | 6573 --р