Њива

30. стр ан а.

ЊИВА

XVIII. год.

тим више, што је прошлог Божића покојнп Адамов још жив бпо. — Коме ли ће у део пасти наш божићни дар? — запиташе ое у један мах и мати и ћерка. Заћуташе обе, а мисао им луташе по разбојишту, тражећи онога, коме су оне тако од срца поклон учиниле. Прође и Божић. Дођоше дани свакидањег поола и рада у кући, и као да то учини, те обе почеше већ и заборављати на поопати поклон и на онога, који га је добио. Кад једно посде подне, било је то у очи нове године, а писмоноша донесе писмо упућено на Смиљу а са северног бојног поља. Дрхћућом руком отвори га, писмена јој 8атрепташе првд очима, и она је једва у отању била прочитати ово дј^уго писмо, које је почињало са «Мила Смиљо!* а свршавадо ое са «твој до гроба Милоје.» Пооле једног часа затекла ју је мати упдаканих очију, а крај ње је лежало на столу отворено писмо. Мати га прочита. — Дакле, он баш добио наш поклон! узвикну мати — какав срећан случај! Смиља јој паде око врата: — Мама, слатка мама, зар само олучај ?! Не, то је Божје провиђење, његово свето наређење! — и оузе јој ударише низ обраве. Мати ју нежно помилова по свијоној коси јој: — Умири ое, мила кћери, јединице моја, те захвали Богу на његовом оветом наређењу! Его ои се и опет уверила, да стоји она наш реч: Бог ће дати, па ће све добро бити! Куман пред Божић 1914. По «Р. V.» С. А. М. парох.

КОВЧЕЖИЋ. Не сејте кукуруз, док не видите, да ли може он да клија. Ове је године била врло јака зима. Познато је, да јака зима убија моћ клијања наших питомих (културних) биљака. У томе највише страда кукуруз, и то једно зато, што је он биљка из топлих крајева, а друго што је он у чардаку или на тавану највише изложен

зимп. Највише пак морао је страдати онај кукуруз, који је још јеоенас одабран за семе, па је засебно повешан на тавану или у трему. Зато мора ове године сваки ратар прво видети, да ли може да клија кукуруз, који мисди сејати. Да би то видео, учиниће ово. Одаберу се клипови за оеме, па се од овакога клипа узме 2—3 зрна, само не треба узети зрна с крајева клипа. Затим се на тањир постре чоја или хартија за упијање, па се по томе поређају 100 зрна и онда покрпјемо опет чојом или хартијпм. Сад треба чоју или хартију прелити млаком водом, и онда пазити, да је од тог времена она увек влажна. Тањир тај треба држати на топлу месту, јер ако га ухвати мраз и хладноћа, онда не можемо више ништа дознати. Пооле неколико дана почеће кукуруз, ако је добар, клпјати, те онда треба она зрна, која су већ кдијапа, избројити и укдонити. Која зрна не могу да клијају, та ће почети да плесниве и да трухну. Добар је кукурус за сејање ако клија најмање 90 зрна од 100. Ако клија мање од 90 зрна, онда треба посејати више семена, а кад клија мање од 70 зрна од оне стотине, оеда тај кукуруз није за сејање. Кад одабирамо клипове за семе, не треба да узимамо оне, који су ложали с крајева, јер су ти највише страдали од зпме, него оне, који леже на средини гомиле, јер су ти најбоље заштићени. Колико људи тропте на рутеље здраиља свога. 113 милпјуна круна попушило се прошле (1913.) годпне у Угарској, Хрнатској и Славонији. Толико је ето новца издато за дуван, а то значи да је тодико новца сагорено, што опет значи улудо упропашћено. А уз го колиго је тек упропашћено здравља! Кад се толики милијуни тако троше, убијајући и здравље своје, може ли се онда рећи, да ниоу људи криви, што трпе оскудицу? Ко купује дуван, место прече потребе да подмири, може ли се рећи, да је тај трезвен и разуман? И новац улуло тргши, п пдравље своје руши, и смради себе онај, који пугпи. Пушећи пуне људи ссбу смрађу, па онда у такој соби живе и спавају. Од пушсња се можо свако одвикнути јаком вол>ом.