Њива

94. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Јерпне, да добијеш прави појам о насавладивој бравури нашег пешаштва, које није само извојштидо у том крају предаз преко реке, већ је на далеко бацило Русе И8 њихових јчких позиција. Истинабог, многи је јунак ту пролио своју кре, али таково пгга може напокон постићи само војска, у којој је сваки појединац одушевљен 8а своју ствар п спреман, да 8а њу жртвује све. Нив упуту дошао је домобранац, руку у повоју, а с прстију оу му капале црвене капље, апи у ревком војничком ходу ишао је мимо часника, који су нас водили, те им одао прописну почасг. Тек иза њега носила су два вдравственика носиљку, на којој је био рањен Рус. Снромах се био савио у клупче али носили су га брижљиво и пажљиво као дете. Само да тамо преко и с нашим рањеницима исто тако поотупају! . . .

На предњем «»ронту у Г алнцији. Од овог ратног допионика у нашем главном стану доноси »Берл. Тагебдатт* врдо ванимљив доппс, иа којега вадимо ово: Код IV. ауотро-угарске војоке, којој је ваповедник надвојвода Јооиф Фердинанд, видио сам чете у бимској опреми. Момчад је опремљена свим предметима «шпорта», а поједине чете имају оделе о ски-има. И частници ваменипи су сабљу алпинским штапом, револвер о карабинком, а ноое кабанице као сва момчад или словачки кожух. На основу практичних искустава реорганизиран је и повоз. Број пововних копа внатно је смањен, али зато су у преостала кола упрегнута по четири коња, који путем јуре у касу. Попунење материјада обавља се сада на жељевницама и колима редовно. Ва једном сам колодвору видио пуне вагоне еаоница, којима ће се заменити точкови на волима, чим падне смег. Моотове, које сј> буд наше, буд руске чете дигле у зрак, неуморви пионири поправљају за готово невероватно кратко време, тако да је н. пр. поправак једног моота од 68 м. пионирској сатннји капетана Махолда донео

врло знатну премију. Права је чудеса створио један други пионироки капетан, по овом грађанском звању частник бечког ватрогаства, који је створио поове нови начин 8а ивмену покваренпх мостовних делова. Редовна обокрба чета јелом и цигаретама све до стрељачкпх ровова функционира бесприкорно. По ноћи во8не се кухиње довове до прве дпније те обскрбљују војнике једом и пићем. А по дану подгрејавају војнпци чорбу или каву на малим пећт а, које имају са ообом у рову. Преко дана се људи греју или опавају, али чим падне мрак, почиње ва њих непрекидан рад пун опасности. Нигде нема оветлости, оамо по где-где врца И8 које пећи која искра, те се одмах губи у магдовитој ноћи, у којој не распознајеш ништа, а у којој ове прима вид авети. Неме сене раде с лопатом и секиром код заштита из вемље, које ое у белом снегу прикавују као црне пруге. Пионири укопају пушчане стројеве које фланкирају стрељачке ровове, а могу се одпремати и допремати као саонице. На отвореном пољу, које прама непријатељу заштићују ограде од бодљикаве жице, стоје непомично предстраже те приолушкују кро8 маглу прама руским повицијима, у којима ое по кадкада јавља неопрезно светлост. Те се предстраже измењују сваки сат, ако је цича 8има, сваки по сата. Шапћући се опраптга обходња, састојећа од 10 момака. Иза кратког времена падају из једне помакнуте шумице, до које се обично дошуњају руске обходње, први хитци. На оевероисточном обзорју виђају се враке руског рефлектора, који претражује подручје иза руске бојне фронте, да пронађе оне, који би се радо уклонили боју. Наједаред се обходња враћа трком. Магловита се стена пред нама претвара у неко дугољасто тедо, а ив стотина грла чује се клицање «Хура!» Предстраже упаљују снопове из сламе, који бацају светлост на јуришајуће Русе. Чују се оштре речи 8аповеди, чак и поједини хитци, али одједном вичу «Руке у вио!» а цела се руска јуришајућа колона предаје.