Њива

XVIII. год.

ЊИВА

109. страна.

Како је у Лавову. Специјалнн допиеник енгдеског листа«Тајмоа» нвл>а и8 Лавова : Онај час, кад вдак улази у давовски кододвор, путник ое од једанпут налази у атмосфери рата и свих аегових гровота. На гдавном порталу колодвора стојп још и на даље име Франц Јоспфа I. Колодвор је сасвим вапосела руска војска. Мене је одмах пооле ивласка из влака окружила руска полиција и почела помно испитивати. Истом кад оам покааао опецијадну службену довволу, полиција ме је пуетила да пођем даље. Благоваона је првога разреда претворена ва лазарет. Тамо леже рањеници тако дуго, док их не пренесу у други влак или у коју болницу у граду. Из чекаонице другога равреда оу однешене све кдупе. Само је наоред сале још остао ведики стол. Крај свију врата и крај свакога прсдаза стоје страже о натакнутим бодовима. Само једно меото у цедој колодворској вгради није употребљено у војничку сврху. То је прекрасна дворана 8а примање. Руски заповедник лавовокога колодвора отворио ми је ту дворану украшену диванима и окупоценим намештајем. Раскошноот ове дворане за примање стоји у грубом контраоту с тужном сликом, коју пружају р1Ш>еници оа овојом бедом и невољом. Свака је лавовска улица препуна руских војника. Свуда се показују у галопу ко8аци на својнм мршавим коњима. Сваки чао човек сусреће транспортна кола, пуна рањеника и стада марве, коју гоне козаци. Пучанство се већ научило на све то. А будући да се Руси не владају превише окрутно, свако настоји, да с њима живи у што бољем одношају. Ува све то избијају елементарвом снагом симпатије за ауотри-

јанце. То се најбоље види код транспортирања зарсбљеника. Видио сам прпзор — вели даље дописник — који је пружио јасни доказ те симпатије. Удицом је јашио одео козака водећи неколико заробљеника, аустрпјоких војнпка. С обе стране по плочнику бежала је маса људи, протуравала се између козака и пружапа аустријским војнпцима, обученим у сиве униформе, јабука и круха. Једна је елегантна дама међу њих разделила много цигара и цигарета. Жене су о провора бацаде круха и друга живежна средства. У очи ми је пало особито то, што у Лавову има много заробљеника аустријскога црвенога крста. Они иду сасвим слсбодно по граду и поздрављају руоке часнике саовим као своје. Раде заједно с руским лечницима по болницама. Енглески дописник хвали руоке дазарете. У самом Лавову имаде 42 војнпчке болнице. Свака јавна зграда и многи хотели су пуни рањеника. На библиотекама, музејпма, градским зградама и многим приватним палатама вије ое крај руоке 8аставе застава црвенога крота.

Врсте мина.' У ратној вреви, где се велике сиде спремају да ое и на мору ухвате у коштац, да одлуче, на коме ће остати победа, где ће ое велики бродови небојше потући, вепику улогу играју мине, које ое употребљавају за обрану обала и дука, те могу за часак горостасни брод потопити у дубине морске. Такав је учинак мпна. Има их разне врети. Најмање је оних, с којима су заштићене француске ратне луке, а које се распрсну само онда, ако их електриком оа обале запале. Изгдедају као велике кругље с промером око два метра, а имаду у оеби 300 до 500 кидограма динамита. Такова је мина тешка којих 1000 килограма и уоидрена 12 метара под водом, тако да могу и највеће лађе над њом мирно проћи. Полагање ових мина тражи много времена и за то се не могу ове мине поставити онако брзо као друге. Веване су пооебним електричвим жицама за лучке тврђаве, пак их могу у свако доба упалити, кад непријатељгка лађа плови преко њих. Само један притисак на електрично пуце, а мина