Њива

110. страпа.

ЊИВА

XVIЊ год.

се упааи и потопи дађу. Ове мине имаду п својпх слабих страна и за то их много п не употребљавају. Пре свега треба много времена, док их поставе, а онда морају те мпне бити барем 12 метара под водом, да могу и велике лађе над њпма пролазити, а то већ слаби њихову снагу, јер је редовпто дађа од њпх удаљена некслико метара, пак јој не шкоде тако, како би јој шкодиле, да оу ближе површини воде. Осим тога је ради морскога гибања тешко внати у сваки час, где се мина налази, а псто тако погодити час, када лађа продази над њом, да се мина упади. Тешкоћа је овда у том, да мина прсне или прерано или прекасно, али у сваком случају или нпшта или посве мало нашкоди дађи. Непрплпка је такођер и с тпм, да током времена поквари море електричне жпце, пак се догађа да мпна не ће у право време екоплодпратп. Ове мине нису погибелне домаћим лађама. Друга је врота мпна, да се мпна упали, чпм лађа пређе преко ње. Чим се је лађа додирне, мина распреоне и разнесе лађу. Моше се догодити, да не експлодпра, ако домаћа лађа пређе. Најбоље су мине, које се упале на сваки додир лађе. Те се мпне ставе четири метра под водом. Лако се поставе и може пх вешта момчад, која пх поставља, у случају потребе лако повадпти. За њих треба мало оксплозивног матерпјала а имаду учинак страшан. Занимива је отатистика њихова деловања у руско-јапанском рату. Руси су и8губили на минама једну велику лађу и један брод 8а полагање мина, онда два мала крсташа и једну торпиљарку. Јапанцп оу изгубиди две ратне лађе, две обадне окдопњаче, две мале крстарице, једну торпиљарку п два торпедна разарача. Руспма су од мипа тешко оштећене биле две бојне лађе, једна оклопна крстарица и једна торпиљарка, а Јапанцима је тако уклсњена из бојне линије једна бојна лађа, један оклопни кроташ и две мале крстарице. Начина, како ое лађе бране од мина има више врсти, али ови се несу до сада показади ноове ваљанима. Обичавају ивмеђу два мања брода 8апетн мрежу, која онда похвата све мине, и тако начине пут већим лађама, али и код тога није сигурно, да која мина не оотане. Ооим тога покушавају, да оада

тако граде ратне лађе, да је по дну разделе у неколико дедова, како не би настрадала цеда лађа, ако мина који део разори. Али п ово није спгурно, нарочито, ради велике снаге, коју данас имаду мине.

КОВЧЕЖИБ. Чудна астрономска појава. Годпна 1915. доноои нам чудну аотрономску појаву, која се спетује у доота дугим временским пнтервалима, а како је интересантан, спомињемо га већ данас. Кроз читав месец фебруар не ћемо имати пуног месеца, што се иначе ни у којем меоецу не догађа. Ко се буде занимао за то, опазиће, да ће у месецу јануару бити два пута месец потпун п то 1 . и 31 . јануара. Према тому почиње фебруар већ с непотпуном плочом месечевом, а како пмаде фебруар 1915 . године само 23 дана, то не ће доћи до тога, да месец досегне опет пуну плочу, већ се то догађа тек 1. марта. Узрок је тај, што пмаде фебруар 28 дана, а меоечев је месец 30 дана. Тој чудној појавп је у првом реду уврок неједнака дужина Меоечеве п Сунчане године, која се изравна до приличне тачнооти у циклу од 19 година. Према тому ћемо 1934 . и 1953 . пмати исту појаву. Ратни зајам и штедионице. Како поштанске новпне јављају, обављене су супскрппције за ратни зајам код 868 провинцијалнвх штедионица у Угврокој. Код тога не бп знали рећи, јесу ли ту мишљени п хрватски новчани 8аводи, јер се веома често догвђа, да се под назив угарски провинцијадни заводи п новчани 8аводи хрватоких п бооанских крајева рачунају. Код наведених новчанвх завода потписано је преко 257 мплиопа круна, а то је највећим делом извађено И8 уложака. Према стању удожака опоменутих провинцпјалних вавода изнаша овај износ нешто мање него губитак од 10 по ото од свеукупних удожака. Наравоки да свагде није Једнако, а највећи је проценат дигнут код новчаних вавода града Реке 23 %. Влада ће обавити редукције неких потпиоивања, да одноони заводи, који би велик губитак уложака неугодно ооећали, не дођу у неприлике. . , >