Њива

XVIII. год.

ЊИБА

141. страна.

Аустро-Угарска и Русија. Свеучшгашни проф, др. Хенрик Кречмајер одржао је овпх дана предавање, у коме је хиехоријеким током прикавао противности ивмеђу Ауотро-Угарске и Русије, које не потичу од данао, нити су оне проиввод политике посдедњих деценија, него је данашњи светоки рат последња карика у ланцу догађаја и противности, који потичу од векова. Ако ое хоће да разумо аустро угарски опор, онда се најпре мора бацити погдед на постанак руског царства. У Украјини са гзавнпм градом Кијевом имада је своје седпште најстарија руска држава. Тек у 13. веку иотупила је напред Моеква оа великим кневовима. Женидба једног ведиког кнеза са бпзантинском принцезом бида је од ведиког вначења. Ведики кнезови не само да су прпмиди би8антинску цркву, него су се сматрали као наследници бизантинског царства. Они су држади да је Москва трећи Рим. Први је Рим пао, други Рим (Бизант) подлегао је, а трећи Рим, Москва, остао је и даље. Од тога времена датира уока свева И8међу цркве и државе у Руспји, као и претензије на Бизант, Цариград, мороке теснаце и Малу А8ију. У 18. веку проширила се је Русија на 8апад. Петар Велики саградио је на некада шведској земљи Петроград, а добијене су и покрајине уз Источно море. У битки код Подтаве довршена је орећа шведског краља Карда XII. У Украјини проширене оу границе до Дњестра и Прута, па је тиме преваљена прва етапа на путу до Цариграда. Катарина П. отавида је циљеве Русије још; даље. Она је пврекла идеју, која је 1808.'ј, криво издана као тестаменат Петра Великог,Г према коме Русија не тежи само за Цари-ј грвдом, него мора преко Кавкава и Первије допрети до Индије, а онда преко Монголске!

на Велики Океан. Носледњнх векова отупада је Руоија на сва три ова пута. Од 1890. до 1905. посветила је Русија своју позорноот нарочато дадеком иотоку. Потучена од Јапана до ногу повратила се је опет бадканоком пробдему, источном питању у ужем омислу, у оредиште свога интереса, & ту је дошда са Аустро-Угарском у конфликт. Дунавока држава то је основна мисао Ауотро-Угарске. Већ велики римски цар Марко Аурелије изразио је мисао, да би могло опстојати царогво, које би обухватао Дунав од извора до ушћа. Након што је Аустрија напустила свој подожај у Немачкој и Италији, била је она, према Бисмарковим речима «према истоку иотурена монархиЈа Карла Ведиког.» Свој положај на Бадкану хтеда је Аустрија очувати, а ту се је сударила с Руоијом, која је непреотано тежида ва господарством над Балканом и Цариградом. Најпре је Русија почела борбу због Дарданеда. Имати у рукама морске теснаце, значи учинити Турску вазалном државом Руоије. «Ми требамо морске теснаце, да можемо дисати», говорили оу Руси. «Ако се напусте мороки теснаци, онда пропада турско царство, јер се најгорње промеће у најдоње*, рекао је још 1700 један мудри турски државник. Од године 1740., од мира у Кучук Кеинарџе, покушају Руси да добију продаз кроз морске теснаце. Закључци веаиких сила у Лондону и Паризу затворили су међутим до данас пролаз кроз Дарданеде руским ратним бродовима. Пут у Цариград требало је да уравна оодобођење турскпх Славена. Заједница грчкоиоточне вере отављена је најпре као прогивноот између балканских Славена и АуотроУгарске. Међутим је Русија све ближе допирала на Дљеотру и Пруту. Није више ловинка само вера, него и овесдовенотво. Сви славенски потоци морају се оалевати у руско море. Свесдовенство мора бити средотво агитације, да се покрену ови Славени. Из чиото свесдовеноких мотива вођен је турско-руоки рат 1878. Но ипак Руоија није могла запречити, да на берлпнском конгресу Боона и ^Херцеговина припадну Аустро Угарокој. Сада гежи Руоија за далеким истоком. Но овде је Јна путу Еаглеска, па уз помоћ Јапана би ЈРуоија изгурана из Манџурије. Сада прети