Њива

142. страна,

ЊИВА

XVIII. год.

Евглеокој опаоноот, да би Руеија могда преко Рервије продрти до Индије, према рецепту Катарине II. За то погођује Енпеска оада бадканокој политици Руоије, а противност према Немачкој потиче је, да отупи у троовеву. Но агитацнона онага панолавизма оодабида је. Само Србија и Црна Гора од балканоких држава бацају ое у наручје Русије. За Сдавене у Руоији вначи панодавизам уништење њихове народнооти. То знаду добро Украјници, па ва то оу они жучни непријатељи панруоима. У Руоији има пуна четвртина отраних народа. Национадно пнтање тражп у Русији овоје решење. Сам украјиноки народ, чије подручје допире до Црног мора, отавља Руоији врдо судбонооно питање. За то Русија не може трпити, да ое украјиноки народ у Аустрији развија. Па и бадканоки оу народи поотали неповерљиви према панодавизму. Ови знаду да преко њихових тела и лешева води пут у Цариград. Ауотро-Угарска је у самоопредедењу својих народа доказала, да се државом, која је национадно многострука, поред народа даде вдадати помоћу народа, па је већ тиме унапред однеда моралну победу над Русијом, које је поред думе деспотска. Ми се надамо да ће Ауотрија у борби о Русијом изаћи победонооно не оамо оружјем од жељеза него и онагом духа.

Енглесии војници. Енгдеоки војници који ое надазе на бојишту, не смеју ое омадоважити, као противницп, како је допионик сФранкф. Цајтунг* видио. Има их пуно, који олуже у војоци 6 до 12 година, па ти се чини, како је један часник ивјавио, да стоји против тебе војока почаоника. Опрема им је практична, оружје добро, дпоциплина изврсна. То се види, кад дођу у 8аробљеииштво. Док у тој оитуацији код Францува неотане раздике части, енглеоки војник и тада вазда оотаје најбрижнији потчињеник овога претпостављеног и сдуша његове упуте о највећом тачнооти. У боју оу храбри и неуотрашиви, кадри ових отарих војака уједно оу чвроти оквир за мдаде неизвежбане војаке, који

онда брзо поотају добри и поуздани војаци под упутом овојих иокусних другова, кад су још шаортски телесно извеџбани. Стари војници изврсно пуцају, а мдађима ваља да помогне школа на бојишту, а за то је врло погодан данашњи начин боја. У тешким бојевима оу додуше Евглези јако трпеди, па је губитцима старих војака настала ненакнадпва празнина у војсци и вредност јој је пада. Енглеока је артилерија добро опремљена и увеџбана и располаже с великом множином муниције, а у том је Енгдеокој помогда Америка. Енглези имаду јаке оделе са тешким помороким топовима, али ти су топови само за равницу, а с тешком брдоком артилеријом не могу никако стати проти мерцерима од 42 цм. и 30 5 цм. па ни од 21 цм. Досад су немачке чете увек сузбиле Енглезе, где оу се сукобиле с њима. То покавује, да је пуно претежнија добро извеџбана, патриотским духом надахнута народна војска.

КОВЧЕЖИЋ. Боје људских раса. Зашто смо ми белп? Зашто је Арап црн, а Кинез жут? Пре ое је то у првом погдеду припизивадо упливу сунца. Новија су истраживања доказала, да на боју разних раса упливише храна. Човек је у прадоба био црн. Он је живио већим делом од биљака и пдодова, који оу оадржавали жељезо и манганата, што је давадо кожи црну боју. Још се данао може опажати, да она црначка племена, која пију мдека, ниоу тако црна, као она, која живе само од биљака. Американоки су Индијанци биди црвени, јер је у њихову крв додазио у већој мери хемоглобин из крви животиња, које оу јели пресне иди полупресне. Монголи опет имају овоју жуту боју стога, што оу њихови прадедови, хиљаде година живили шго од пподова, што од млека својих стада, која су пасди и живели по широкој пустињи Авије. Мпеко садржава неки део клора, који у току времена даје човечјој кожи бели боју. Да је то бидо код кавкаских раса у још већој мери, ироиздази из тога, шго је била ова раса прва, која је метала солп у јело. Кавкаском човеку даје белу кожу клор, који је у соли.