Њива

XVIII. год.

ЊИВА

163. страна.

с новцем било злоупотреба, да не би поједине газде при раздељпвању коња ћарили. Знамо, да се многи људп распитују: шта је са откупом однесеиих кола и других колија? Чују се местимице и тужбе, да су одведени не само коњи, пего и кола па и кочијаш. Истина је, да су из појединих места однели и впше него то, па још и много друго што. Је ли то било у реду или нпје — о томе ни да би речи! Кад би у рату свакога пптао : шта све даје добровољно, заболела би те уста. У рату се мора дати војсци све што јој треба, без чега ми можемо да будемо. Тако то бнва у целоме свету, па не може да буде друкчпје ни у нас. Ми се морамо одапрети из петиних жила, само да извојујемо себи победу. Шта бп нам вредило и имање кад би се — што не дај Боже ! — догодпло, да нас непријатељ победи. Коме Рус одведе коња, однесе жито или другу коју покретнину, тај за то неће добити никакве отштете. На коју је кућу, земљу, метнуо своју руку непријатељ — отуда скоро се неће маквути незвани немили гост. Где народ није јак и независан, тамо ништа не вреди. Имању, новцу и свему што вреди, тек снага и моћ народа даје вредност. Но нека нико не мисли да су му лрипрегу однели бесплатно. Преузвишени г. Министар пољопривреде, који се брине непрекидно како да што боље заштити интересе наших земљорадника, побринуо се и за то да се откупе и однесена кола и припреге. Вредност припреге, коју су

војници преузели и однели — реквирисали — лепо ће се у целој земљи исплатити. Своте тога откупа исплатиће се код Опћинскога Поглаварства иди у Солгабировату. Где нема ни газда а ни управна власт никаковога писмена о одведеној припрези, тамо ће Опћинско Поглаварство потврдити, од кога су припрегу одвели и шта је она вредпла. Са овом потврдом треба се обратити фесолгабирову, који ће учинити званичне кораке код Владе, да се псплата обави. Мннистар унутарњих послова већ је наредио, да управне властп у овим пословима најсавесније заступају интересе наших газда. Власнпк коња, припреге или других кочија, не само да чинп услугу отаџбинп, него ће му још и добро платити све оно, што су од њега одузели. У овоме ће сваки званичник ићи газдама вољно на РУ К У, да што пре дођу до својих новаца. Истина да ће газда морати неко време и причекати на новце; да ће место сво.јих многих коња и волова морати се задовољпти и с другима, можда и мало неједнаким ; да ће морати себи купити друга кола и колија — али то треба сваки да прегоре. У овом рату ми смо највише жртвовали; наши су синови иајбољи и највећи јунаци; ми смо војсци дали пајбоље коње и најбоље жито. Наша ће награда бити — велпка и сјајна победа наших непријатеља, неувела слава наше миле отаџбине! Л. Т.