Њива

164. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Производња кукуруза. У Угарској је производња кукуруза од скоро исто тако велике вожности као и процукција пшенице. Када узмемо у обзир податке од 1912. године, видимо, да је код пас те годпне било посејано пшеницом 3.523,009 хектари (хектар = 1*/3 кат. јутро) и да је пе хектару родпло 13 84 метерских центи, свега дакле 41.790,000 м. центи. дочим смо кукуруз пропзводилп на 2.492,000 хектара, по хектару је родило 18'49 м. цептп, свега 46 мнлијона цепти. Жетва кукуруза је дакле са 5 милијона центи била већа у нас, него целокупан род пшенвце. Но нашу производњу кукуруза могли бпсмо удвостручити, јер је баш кукуруз та биљка, чији се род најлакше даде повећати. Обраду земље, ђубрење, избор семена и негу усева ниједна друга бнљка не наплаћује тако својом повећаном жетвом, као баш кукуруз, те можемо рећи, да пољскп привреднпк, који је до сада постизавао род кукуруза од 8—10 м. центи по југру, може лако за коју годину ту жетву удвостручити. Не само у Америци, него и код нас у Бачкој имаде пољопривредних подузећа, у којима у десетогодишњем просеку роди по јутру 30 м. центи кукуруза.

На пољу производње кукуруза је код нас та велика незгода, да ми ие попуштамо од старих обпчаја, да не* ћемо да одступимо од онога начина продукције кукуруза, којим су се наши стари служили и да не ћемо нп да чујемо за оне нове методе, са којпма бисмо лако могли удвостручити жетву. На овоме месту упозоравамо само на једну ствар, а то је, да тежина једнога клипа оне врсте кукуруза, која се код нас сеје, једва износи 100—170 грама, дочим је један клип амерпканског кукуруза 350500 грама тежак и док наш кукуруз окруњен даје 60-65% зрња, дотде американски даје 80—85%. Ако нам дакле пође за руком да удвостручимо тежину клипова, онда ће нам по јутру два пута толико кукуруза родпти, па све и да ее не повећа број обраних клппова. На једном кат. јутру роди око 10,000 клипова кукуруза, што чини 10—17 м. центи. Ако умемо повећати тежпну свакога клипа тек само са 100 грама, онда ћемо и род повисити на 20—27 м. центи. А то није немогућа ствар, јер кукуруз изванредпо наслеђује своја сво.јства, те онај пољски привредник, који то разуме, може за кратко време врсту коју сеје преиначити и из ње такав материјал створити, који највећи род даје. У погледу повећања прпхода највећу улогу пгра разуман избор семена, јер само извесне врсте кукуруза дају богат род а и ове само онда, ако семе за сетву најсавеспије опремимо. На и ако наше врсте не дају велик род, ипак се и њихов