Њива

188 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Огледало светскога рата. У Карпатима је још свеједнако зимско време. Онде се од половине јануара амо боримо врло издржљиво. Догађајп се дешавају полако. Нашп се војнпци за свакп педаљ земље морају да боре. За двадесет и четири сата, којп мпну брзо, готово се коракимице може напредовати. Впше је већ, вего подруг месец, како наше чете бију тај бојак. Свако може јасно впдети, да према Русима, којп су надмоћнп бројем, свакп наш успех много значи у пстину. Један положај на виспнп, чију важност нпје боље означпло ништа, до лп то, што смо приликом његова заузећа заробилп хиљаду и двеста заробљенпка, морали смо од чести распрштпти. да би могло доћи до јуриша на бајонете. Такви се бојеви бију У Карпатпма, такве тешкоће ваља савладати. Руси, као што се чинп, погребну важност приппсују висовпма дуж пута, .јер ту огромне спле увлаче у борбу п својнм су четама више пута покушали, да наново задобију изгубљенп впс. Њихов се протунападај пзјаловио п знатним су губитком платилп безуспешнн покушај. На поједнним деловима борбене линије влада релативан мир. У Пољској и на западном делу Галпције бпло је само

артпљеријске борбе. На борбеној линији југоисточне Галиције и у околици Черновица уопште је мир. И јакп табор Немаца потискује Русе. Из Варшаве, руско-пољскога града, истеране особе, које су сад пуштене у Беч, причају, да становништво Варшаве већ рачуна са том могућношћу, да ће руске чете изаћи пз Варшаве. Ма да је руски главни заповедник Николај Николајевић одлучно изјавио, да ће Варшаву, која је, по њему, незаузпмљива тврђава, руске чете бранитп до пздиханија, ппак се чпне извесне мере за случај, да посада изађе. Седиште руског генералног штаба већ су преместили. Здравствени шеф такођер је напустио Варшаву, а и велик део војника, који леже у болницама, односе у у друге вароши. Боје се Немаца. који се приближују. На западном бојпшту Немци свугде држе своја заузета земљишта.

ШТА ЈЕ НОВО. Наш престолонаследник на бојном пољу. Престодонасдедник надвојвода Карло Фрања Јоспф, који се са бојишта вратио био ради тога, да о стању на бојном пољу И8вести Његово Величанство краља, поново је отпутовао натраг на бојно поље. Како се лечи колера. Стеван Квашаји, умировљен министарски оаветник, који је 8а три десетине година проучавао лекове, којима би се могла сувбити кодера и куга, пронашао је, као што веле, такво средотво, којим се поотпжу ведики резултати. Тај се дек употребљава спољашње ; протаре се њиме болесниково тедо. До сад се тај лек применио код осам стотина болеснива и сви су оздравили.