Њива

XVIII. год.

ЊИБА

189. страна.

Ратна изложба у престоницн. Кад наотане пролетње депо време, намерава ое, да се у Будвпешти у вгради Индустријске Дворнвце у варошком гају приреди ратна издожба у велпком стиду. На тој изложби приказаће ое не само ратни пљенови, него и начини дечења у рату. Понуда пољопривредних радника. Према извештају господпна Министра пољопривреде нуде ое на бемљишту министарског и8аоданства у Жолни многи пољооривредни радници, да раде. Интересенти нека се непосредно обрате онамо. Ђаци ће обрађивати насаде наше престонице. Савет наше престонпце решио је, да ђаци грађанских школа обраде вртарство престоничких насада, које леже запарложене. Чим допусти време, ђвци ће почети сејати. У Румунској поскупио хлеб. У Букурешгу, главноме граду Румунске, поднгли су пекари цену земичака на пет филира. Пре тога је земпчка стајада два филира, но скоро ће бити скупља и од пет фплира. Кратке вести. Миниотар трговинских послова дозволио је, да се у Залаегерсегу земаљоки истоварни и марвени вашар, који пада 9. септембра 1915., изузетно одржи 13. септембра, а у Римакокови у гемерској жупанији земаљски истоварни и марвени вашар, који пада 3-4. априла 1915., изузетно одржи 29. и 30. марта. — Река Торна, која се у јасберињеком атару улева у Зађву, услед трајне кише тако је набујала, да је у свом доњем току у атару општина Јасдоже, Јакохалме и Јастелека поплавила низине те проузроковала знатну штету. — Овогодишњу житну жетву у Италији прорачунава талијанско мпнистаротво пољопривреде на 8.005,000 метереких центи. — Дефицит (мањак) у енглеској опољашњој трговини извоои за прва два меоеца ове године преко 80 милијона фунти стерлинга, т. ј. преко две милијарде круна. — Ових је дана предан промету нови велики железнички мост преко Гангеса, реке у Индији, северно од Калкуте. Нови мост је дугачак два километра, а оаотављен је од 21 дука, од којих је најдужи дугачак 125 метери. Градња тог моота трајала је 7 година, а трошкови су износили 65 милијона круна.

М а т и. • Мајчице мила, кажи нам, Кад ће нам отац ив рата доћ’?§ — Дечице моја, то не знам, Бој је сад попГо у напред, Отац је стао у први ред. Спавајте мирно, даку ноћ ! »Мајчице мида, писмоноша тај, Када ће са писмом овуда проћ’?» — Дечице, отац оде у дадеки крај, По непријатељској земљи он сад где Пошта са писмом тамо не иде, Спавајте мирно, даку ноћ! • Мајчице, очи ти црвене све! Ти венеш лагано и губиш моћ.» — Дечице моје, заиота гле! Ветар ми нав о у очи праха, Ви мислите, да сам плакала ја? Спавајте мирно, даку ноћ ! »Мајчице, вашт' си у црнпни Ти? Да ли си намерна некуда поћ’?» — Дечице моја, зашто пнтате ви? У ратно доба жалости тма, Зато сам обукда црнину ја. Соавајте мирно, даку ноћ! * А када заепе уморна деца И поноћ раопростре овоју моћ, Пред иконом она тад' горко јеца, Скривено и тихо грозне лије сузе: «Боже, Боже, зашто нам га узе?!» И ове се то губи — у црну ноћ! У Бреотовцу, 12. фебр. 1915. Миливој МајсторовнЋ.