Њива

XVIII. год.

ЊИВА

191. етрана.

један мах као да под прозоре стадоше ксда нека. Чује ди она добро? Задрхта сва а колена јој закдецаше, кад прв 1>0 прозору и виде заиста кода и — внтта више. Срце јој задрхта јаче, кад чу, да се врата на ходнпку отворише и кореци неки ЧЈгое ! Дах јој застаде, крв јој јаче јурну у главу, кад се собна врата отнорише, а пред њом стоји син јој Радован, којп јо сретнвм случајем иббегао из оужањтгва непријагељског п ево га у загрљају мајке своје. — Мати, дсбра матп . . . ! - Сине, радовање моје ! Срце ме моје материнско није преварило, ти си жпв п мајка те ево загрлити може! — па му обвп руке око врата и остаде дуго, дуго у том подожају. У Куманп, 1915. Из «С. В» а. С. А. М., парох.

ИОВИВ НА НРЕТПЛАТУ. Кад смо пре седамнаест година основали ратарски недељни лпст «Њпву» нагласили смо: да смо ради да листом овимпојефтину цену уносимо у српску ратарску кућу здраву и корисну поуку, да забавним начином поучавамо српскога ратара корисноме знању и умењу— разда његова свестране напретка аувремену, у коме се свако живи отима да напредује. Прелистајтенашу «Њиву» одгодине 1898., 1899., 1900., 1901, 1902., 1903., 1904., 1905., 1906., 1907., 1908., 1909., 1910., 1911, 1912. и 1913. па ћете се уверити нз сваког ретка: да смо се поштено трудпли, да се прпблпжимо ономе цшву, који смо себп истаклп. Ведлки и неочекивани одзив, којега

је стекао лист наш међу српскпм ратарима за ових петнаест годнна излажења свога одобрава нас да прионемо из све снаге и даље: да наша «Њпва» буде из дана у дан све то боља п све то лепша, а тпме српскоме ратару све то мшшја — једном речју: да лист «Њнва» б} т де у ратаревој кући мио недељнн гост и поуздани саветник у свему оном, што ерпскн ратар ваља да зна н да чинп свога добра и своје среће радн. У то име пзлазиће «Њпва» и од сада са овим подеснијим насловом сваке недеље једанпут, на целом табаку овако лепе глатке артпје, урешена леннм п одабранпм слпкама п доносиће у свакоме броју поуке из пољоделства, вртарства, ви поградарства, воћарства и пз сваке друге гране кориснога рада; учнће ратаре пчеларењу, гајењу стоке и пернатежпвпне; пзвештаваће га о новостпма у народу и др ж а в ц, к а з и в а ћ е м у ш т а б и в а по свету; саопгатаће вам у земаљске п државне законе и уредбе; поучаваће га у раз ним важннјцм грађанскнм пословпма; одговараће, колико зна, можо и уме, на његове питања пупутпће гакако да сг п о м о г н е у с в о ј о ј н у ж д и п потреби. Претплатна је цепа недељиом, илл строваном, ратарском лнсту «Њнви > само 3 ируне годишње. Поред ове малене цене, добивају наши претплатиици за-