Њива

397. страна.

ЊШЗА

XVIII. год.

међутим је нреме врло отоплело — пошта не прпма ла пренос никакова јеетива. Ша.ЂП.МО војшЈЦИма место јестпва сапуна, прашкова против знојења, цпгарета п цпгара. Протнв прплепчпвнх болестн. Пошто је лсго брзо ославнло те ударила нагло велика зсега, бојатп се да ее по народу не раснростре кужне болестп. Жупанпјске власти пздале су нужне наредбе о томе, како да се поболеваље народа предупредп. Свакп ваља да настојн, да се те наредбе изврше у ннтересу здравља свнју нас. Гајптељпма свплене бубе. На внше М' га заплашилп су наше вредне бубарпие, да им се не ће ове годпне пеплаћпватп и прнмптл чауре. То је вест неоснована, лал.на је. Расппталисмо с-е, те су нас у надлежном месту увернлп, да ће се чауре п ове годпне као обнчно прпматл н готовнм новцем псплаћпвати. Скуио крме. Ма да је у ово ратно доба СВС поскунило, нпак се свет зачудпо кад је видео: да је некн престоннчкп сланинар, пр 1 шле неде.ве, на будапештанскоме свпљскоче тржишту платпо за једно крме 1214 круна >0 филира! Крме је превагнуло 380 кнлограма, те је једна кнла плаћена еа 3 круне и 60 фплпра. ^ Амерпци нема зараде. У америчкеј варошн Њујорку поппсалп су беспослене - г Уде н набројпли су: да се у РБујорку за месед дана, од 15. аггрпла до 15. маја ове године палазпло 384,000 л.удп без рада и зараде. Излишне пошиљке. Моле нас да јавпмо нашем свету. да је пзлпшно слати напгам морнарпма јестпва и новаца. Нашп ее морнарп добро хране и ретко су у прнлнцп да троше новац. Ј пие ратнога зај.ма. У Субатпцн је стара слушкнња Марпја Манднћева за целог века свога уштедела 1200 круна, па пх је донела у варошку кућу за ушпс ратнога зајма. «Ево мојих новаца!» рече баба Марпја чиновннку «нека је од Бога просто. Да нмам више, дала бпх и впше, само да помогнем својој мплој домовинл. Од кога је, доста је!» Ленка Чепулпћева, просјакнња у Велпком

Вараду, нанроспла је 190 круна п од тпх је уппсала 100 круна за ратнп зајам. «Полажем их на олтар отаџбпне!» рече баба Ленка када је иредавала новце тутору оне цркве, нред којом је од заманде проснла.

Код надвојводе Јоси^а и генерала Боројеви^а. Ратнп дописник »ВегИпет ТадМаН" - а г. Леонхард Аделт, нпше из новпнарског ратног стана ово : На путу до фронта, којп ме је провео кроз армеје надвојводе Јоспфа Фердпнанда, Макензена п Боројевпћа, прпмпо ме је врховнп заповеднпк треће аустро-угарске војске, генерал пешаштва СЕетозар Боројевић у свом главном стану. Војсковођа је о данашњпм операцнјама у Галпцпји пзразпо овако: — На целом фронту добро напредујемо, и ако не пде све у онако брзом темпу као у почетку, јер уређпвање довоза п брплшо пропремање даљпх операцпја изискује времена. Пшемпсл нас у том напредовању не ће задржаватп, ма да се заузеће утврда нешто п отегнуло, јер се тешко топнпштво мора тек допремити. То не ће пматц утецаја на остале догађаје. Велика основа, коју су израднли заједштчкпм силама барун Конрад п генерал Фалкенхајн, може се на тај начпн сматратп потпуно успелом. Моја се армпја држн те основе, па ју је извела у оквпру целпне, опако, како је замшпљена. Бескндскп збор бпо је захватпо у ускрену бптку око долнне Вправе са три дпвпзпје, те је допрннео победп. Кад је напредовање наше војске подузимано од одсека до одсека, суделовао је код тога ц бескпдекп збор, те се ванредно одлпковао.