Њива

594. страна. «Ступајући пред ВашеВеличанство, следимо глас срца. Наше је срце пуно п пренуно осећања верностп п поклопства у захвалној љубавп. Ове свете осећаје наследилп смо од својпх предака. Распалила пх је свест о свему ономе што је Ваше Величапство, током Вашега, добру Вашега народа посвећеиога. благословенога, дугога живота, за пас учинпло. Осећајп ови избпјају неодољпвом силом пз душе нам, а под узвишујућпм утнсцима еадашњег велпкога доба. Ево је већем годпна даиа како се на живот и смрт боримо противу превласти па нас уперенпх опаких страсти. Напали су нас из свију чести света сви они, који су наше мпрољубље узимали за слабоет, те мпслили да је време, да иас унпште. Опасност је била велпка. задатак наш бно је пепрегледан. Могосмо га савладати одупирући се из све своје снаге н са грдно велпкн.м жртвама. Упресмо се из све снаге. Не колебасмо се, не уетезаемо се, по пођосмо без страха у бој, као што се то приличи народу угрожепом у жнвоту му, народу, ко.ји хоће да живи, те се заложисмо свом снагом својом. Поднесос.мо губитке. Света нам је успомена својнх милих погинулих. Оплакујемо их, али ударцн судбпме, којп погађају појединце и породице, пе обарају нас. Отаџбпна нам је у опасности, то нам патријотска дужност налаже да поднесемо све жртве без роптања. У тој свестн прихватисмо натуреиу нам борбу. Она нам је душу нашу

XVIII. год. уздпгла, мпшпцу очеличнла у свп.ма напастима ове борбе. Она испуњује ратнике што се боре у стрељачкпм шанчевима, а нсто тако п на дому брижне родитеље, који стрепе за своју децу. жене, које се брину за своје мужеве. сеетре, које страхују за своју браћу. Свако то данас осећа да нам ваља издржатп, те се одолева. Патриотске врлине угарскога п хрватскога народа прекалпше се и светле се у ватрп иапасти. Зато нас Бог и није оставпо. Њему Свемогућему нека је хвала што, на прагу друге годпне овога ужаснога светскога рата, нсбројене чете северпога дива, гонећп нх пза граница наше отаџбине, потукосмо; што се лупешки покушај зликовца, да свога пријатеља с леђа оборп, разбија о саразмерно мању али срчану и јуначку војску натпу: што, после толнкпх опасностп и толико сплне борбе, можемо с поуздањем гледати у будућност. Нека дозволп Ваше Величанство, да уперимо свој захвални поглед у оног добротвора, чије нас јс очинско срце разумело и којп је угарској држави, повративши јој њезину целокугшост н њезнму тисућлетну слободу, обезбедио достојно место у овој монархпјп. Тек сада можемо видети, можемо зиатн, пгга би било од нас. да се олуја светских догађаја надвила над монархају пре него ли је свршила процес својег унутрашљег помлађпвања. Б и л и с м о ј а к и, ј е р с м о с л о ж н и. У крилу угарског иарода утихнуо је сваки страпачкп раздор, замео се траг свим разликама раз-

ЊИВА