Њива

XVIII . год. реда, веропоповести п пародностп. Угарскп раднпчкп разред је у племенитој утакмици у погнбељима рата осветлао лице. У храброј обранп домовине суделовали су немађарски грађани раме уз раме са својом мађарском браћом. На бојннм пољанама, које су засннуле у сјају славе, натопиле се заједннчком крвљу, нашли смо се на окупу с хрватском браћом. Заједничка слава и заједннчке жртве удружују нас у бојне другове. Угарска и хрватска верност и храброст сјају у једипственом сјају. Захваљујемо божјој Провидиости, што Ваше Величанство може да гледа своје народе, који су се окуппли око Вашег престола, удруженп у часовима папасти, у узноситом осећају. Заветујући ре, да никад не ћемо заборавити науку овог великог доба, захваљујемо Богу, што је дозволио, да је Ваше Велнчанство могло елаводобитно дожпветн оправдање својег животног дела у бојевима овог великог доба, па се молнмо, да би Бог ноживио Ваше Величанство у срећпо доба мира на спас п благослов парода!« Његово Величанство је овако одговорило на беседу министра-председника : «Откад је букнуо рат, спречавала Ме је на Моју искрену жалост Моја владалачка дужност, да дођем у Свој угарски главни и престонички град. Тим ,је већа Моја радост, што сте, као заетупници муниципија Угарске и њезинпх посестримских земаља из свих крајева земље овамо пред Мене дошли.

595. страна. Дубоко Ме дпра изражај Вашег поклопства као поновнп сјајни исказ вериостн и привржености угарскога и хрватскога народа. Једна ,је од највећпх радости Мојег жпвота, што је успело, уз сурадњу угледнпх угарскпх државннка, да се на трајним темељима обезбедп победоносни заједнички рад нзмеђу краља и народа, као и између угарске државе п Мојих осталпх краљевииа и земаља, па тиме одстране неспоразумци, који су се векове и векове свеуднљ понављалн. Велике напасти садашњости више су пего ли досад доказале, да је ово дело измирења п нагодбе посве прожело душу Мојих народа, а напосе душу народа Моје угарске круне. Кад су на нас завојштили наши пепријатељи, горући од чежње за ос-вајањем, заподео је угарски п хрватски народ, осећајући се једно с круиом, у братинској утакмпци са Мојим осталим народима, на Мој позив, с одушевљеном одлучношћу и пуппм напоном своје снаге, бој против премоћи, која је на нас ударила. и у земљи је занемио свакп политички раздор. Све народностп удружиле су се у жаркој отаџбеничкој љубави, спремне на све жртве. С поносном радошћу видим у овој оријашкој борби од предака паслеђепе хрватске врлине, како су проејале код угарског м код хрватског народа и како се древна ратна слава обију братских народа обнавља у њиховим јуначким делпма. С дубоком ме захвалношћу испуњује, што онп. који су остали код

ЊИВА