20. октобар

__ ПОВОДОМ ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

| Поздрав друга Тита маршалу Стаљину

Вуховном команданту Црвене армије маршалу Јосифу Висарионовићу Стаљину

У вези са ослобођењем Београда, престонице Југославије, дозволите ми да у име Народно-ослободилачке војске и народа Југославије изразим захвалност Вама, као Врховном команданту велике ослободилачке армије, која је заједно с Народно-ослободилачком војском с невјероватном брзином ослободила Београд. Ослобођење Београда има за наше народе историско значење, нарочито због тога што је земља наших напаћених народа поприште на коме су заједно пролили крв синови великог Совјетског Савеза и достојни синови Југославије. Тиме је још једанпут тврдо запечаћено крвно братство народа Југославије и народа Совјетског Савеза.

Живела херојска Црвена армија!

Живео велики Совјетски Савез!

Живео Врховни командант Црвене армије велики Стаљин!

Смрт фашизму — слобода народу!

Врховни командант Народно-ослободилачке армије Југославије, Маршал Јосип Броз - Тишо

Поздрав слободног Београда маршалу Стаљину

Врховном команданту Шрвене армије, маршалу Стаљину

А

Ослобођени Београд, у коме“се поред југословенских народно-ослободилачких застава вију и заставе неустрашиве братске Црвене армије, шаље Вам са великог народног митинга своје топле поздраве захвалности што помажете дело нашег народног ослобођења. Крвна веза између нашег и Вашег народа, братство у оружју између југословенске Народно-ослободилачке војске и Црвене армије и заједнички проливена крв у борби против непријатеља славенства и човечанства — фашистичке Немачке, повезаће за увек слободне народе Југославије и народе моћног Совјетског Савеза нераскидивим везама братства и вечитог пријатељства.

Живео највећи борац за ослобођење свих поробљених народа, Јосиф Висарионовић Стаљин!

Живела победоносна Црвена армија!

Живео савез Совјетске Уније и нове федеративне Југославије!

Београд, 21-Х-1944 г.

Грађани ослобођеног Београда

(слобођени Београд — другу маршалу Титу

Врховном команданту Народно-ослободилачке војске п партизанских одреда, маршалу Југославије, другу Јосипу Брозу-Титу

Српски Београд, главни град слободне Југославије, ослобођен

„Фа личке _окупапије.херојским напорима наше неустрашиве НОВ

и ПОЈ и славне Црвене армије, шаље ти, као врховном команданту,

_ пламене поздраве дивљења и захвалности што си га ослободио

најљућег вековног непријатеља српског народа и осветио Крагујевац, Краљево, Јајинце и безброј других кланица у нашој земљи.

Са свог великог народног збора Београд ставља на расположење своме првом народном борцу све своје снаге како би се дело народног ослобођења што пре привело крају; у исти мах Београд изражава своју жарку жељу да те што пре поздрави у својој средини,

Живела наша храбра Народно-ослободилачка војска !

Живела братска Црвена армија!

Живела слободна Србија у оквиру нове демократске федеративне Југославије !

Живео народни вођа слободних народа Југославије, маршал Југославије Тито!

Београд, 21 октобар 1944. ; Грађани ослобођеног Београда.

,

Рапорт генерала Дапчевића маршалу Титу Врховном Комалданту НОВ и. 10] маршалу Титу

Вашу историску заповест смо извршили: ослободили смо пре_ стоницу демократске федеративне Југославије. Борећи се раме уз раме с јединицама херојске Црвене армије, наши борци осветили су се немачким бандитима за све њихове злочине над Београдом, осветили су шести април, Бањицу и Јајинце. у. Ми смо спремни за јуриш на Земун. С нама је братска Црвена армија. Наш поклик је: за домовину и за Тита! Ослобођени Београд чека свога ослободиоца, маршала Југославије Тита. :

Командант, генерал-лајтнанш

„7“ "Палиткомесар, пуковник Пеко Дапчевић

Мијалко Тодоровић

" Резултати московског саветовања

| | У Москви је од 9 до 18 октобра одржано саветовања између г.г. Черчила и .Идна, и маршала Стаљина и Молотова. На саветовањима су учествовали војни и поли„тички сарадници енглеских и совјетских државника. На московском саветовању расправљало се о питањима даљег вођења рата, сагласно одлукама у Техерану и у складу с одлукама конференције у Квебеку, После _ конферисања изражена је тврда увереност у погледу развитка савезничких операција “' на свим фронтовима. -

На московском саветовању постигнут је значајан успех у погледу решења пољског питања. Енглески и совјетски претставници разговарази су с делегатима пољске владе у Лондону и Пољског националног комитета. Преговори по овом питању се настављају. .

“ ___На саветовању је расмотрен и положај на југоистоку Европе, Постигнут је спо_ разум по нерешеним питањима примирја с Бугарском. У погледу Југославије обе владе _су се споразумеле да се са своје стране заузму да, у Југославији дође до образовања јединствене владе, како би се што више појачао напор југословенских народа у борби __против непријатеља. При томе су обе владе нагласиле своју решеност да се не мешају у питање унутрашњег уређења наше земље, што је ствар слободне воље народа "Југославије. | Саветввење у Москви одржано је са знањем и одобрењем владе Сједињених Држава Америке.

х

00 ОКТОБАР

Број 1

пвена армија у бопби за ослобођење Београда

Разбивши немачке дивизије на Млави и Морави (Петровац, Паланка), јединице Црвене армије окренуле су према северу. У тенковској битци код Младеновца, у којој су уништиле јаку немачку оклопну формацију, оне су у снажном налету овладале Авалом и пред вече 14 октобра избиле на Бањицу и Дедиње. И тада су започеле крваве и тешке уличне борбе у самом Београду. Совјетска команда није приступила безобзирном рушењу града, знајући да се у том мору кућа, у којима се утврдио непријатељ, налази и грађанско становништво које очекује Црвену армију исто онако као и своју Народно-ослободилачку војску. Због тога је свемоћна руска ратна техника Дејствовала крајње обазриво, тукући тешким оруђем само важније о6јекте, док су многобројне утврђене тачке непријатеља савлађивали руски и наши пешаци ручном бомбом и митраљезом, помогнути лаком артиљеријом, минобацачима и тенковима који су

која је изучила и усвојила науку владања законима рата као нереда. Има нечег величанственог у покретима те џиновске војне машине која се незадрживо креће напред од Москве, Стаљинграда и Лењинграда. Она надире као бујица, рушећи на свом путу све препреке, уништавајући и ратну технику и живу силу непријатеља. Дубок, незабораван утисак остављају људи који покрећу ту машину. Славу непобедивих ратника стекли су они у многим биткама које су и обрадовале и запањиле свет. Али то су ратници нарочитог кова. То су совјетски трудбеници у униформама и они су свесни да воде рат који им је наметнула фашистичка неман, они знају да воде рат праведан, ослободилачки, да лију крв не само за слободу своје велике отаџбине, већ и за слободу читавог 40вечанства. Нису то бахати освајачи, већ ратници слободе. Могло се видети како они, вративши се из окршаја, негде око Универзитета или у Александро-

прилазили на непосредну. близину .вој улици, мирно ћаскају с Бео-

утврђене тачке. Спаљени руски тенкови на улицама Београда сведоче о јунаштву тенкиста који нису жалили својих живота да би Београд био ослобођен са што. мање, рушења. Лили су своју крв руски јунаци и зато да би што мање, београдске. деце и. жена погинуло у борби за ослобођење града. Београђани су то разумели и једним простим гестом дали израза благодарности својим 0слободиоцима: сваки спаљени тенк окићен је цвећем, а око њих се искупља свет у побожном ћутању, као над гробом драгог покојника...

Силно је било настојање многих Београђана да помогну красноармејцима при уништавању непријатељских упоришта. Они су проводили руске војнике уличицама које непријатељ није могао тући, уводили их у зграде и на таване кућа одакле је руски стрелац могао лакше да скине непријатеља који је ватром из свог митраљеза ометао кретање читавом једном улицом. Говорио ми је руски лајтнант: „Много су нам помогли Београђани. Они знају добро терен. Моју јединицу провела су два Београђанина кроз побочан улаз у једно двориште, где смо ударили с леђа на групу од педесетак Немаца који су се били утврдили у кући. После кратке борбе они су се морали предати.“

На Теразијама, испред Албаније, поред спаљеног руског тенка, окићеног цвећем, лежи леш. На траки венца, који су преко леша ставиле непознате братске руке, пише да је ту погинуо један београдски берберски помоћник, помажући руском тенкисти да изађе из запаљеног тенка.

=

Београђани су за ових седам славних дана борбе за ослобођење свог града могли да виде својим очима како ратује Црвена армија. Док тамо на Чукарици, око Жељезничке станице, Земунског моста, у Кнез Михаиловој улици, на Калемегдану и Дорћолу, кључа борба, дотле према фронту тече непрекидна бујица: тенкови, танкете, моторизовани топови, оклопљена кола, комора, амбуланте, коњаници, пешаци; све се то ваља напред. Понегде застане та бујица, понегде се из ње издвоји група и окрене другим правцем. Све то иде сасвим лежерно, без неке видљиве напрегнутости, без галаме и помпезности. Површном посматрачу може се учинити да је то гужва и да ће требати ту непрегледну масу људи и оружја негде зауставити и средити. Међутим, то није тако, то је покрет армије чији многобројни саставни делови дејствују као савршен механизам, и

грађанима, који су се скупљали испред својих кућа, настојећи да с црвеноармејцима разговарају речима и гестовима. Колхозници с Волге и Дона, рудари из Домбаса и металци са Урала казивали су становницима из Александрове улице о свом ратничком путу, о Русији и Стаљину, о нашој земљи за чију јуначку борбу они знају и коју због ње воле и поштују. А кад падне команда за покрет, ови у борби прекаљени људи, малочас доброћудни сабеседници, полазе без геста и фраза улицом иза чијих кућа вреба на сваком кораку немачка заседа.

:

На већ ослобођеном ·Калемегдану био сам код једне руске батерије. С њеним командиром посматрао сам како се совјетска пешадија пребације преко земунског моста, о који се водила крвава борба пуна два дана. У групама од по стотинак људи, пешаци су претрчавали преко моста и одмах се испод њега развијали у стрелце. Одатле су се, у стрељачком строју, кретали напред према Сајмишту и Железничком насипу, с кога је непријатељ тукао из митраљеза. Командир, млад Украјинац, бивши студент рударског факултета из Дњепропетровска, позвао је једног старијег војника и рекао му:

— Деде, Митја, осмотри мало онај црвени дом близу“ насипа. Чини ми се отуда бије непријатељски митраљез.

Митја, учесник прошлог рата, и добровољац великог Отаџбинског рата, осмотрио је Сајмиште и насип. Затим су привукли топ уза саму ограду Калемегдана. Али, тада је друга нека руска батерија свршила посао: око црвене куће пало је неколико граната. Убрзо затим читав рој Шваба нагао је да бежи кроз кукурузе иза жељезничког насипа према селу Бежанији. — Шта ћеш, остах без посла, — вели Митја и лукаво се смешка. А онда с нечим тврдим у нагласку: Хиљаде их очију прате и нигде се неће моћи сакрити, гадови.

ЊЕ

На једној великој раскрсници Београда . сахрањен је црвеноармејац. На његовом гробу гори свећа, леже ките свежег цвећа. Поред гроба; наилазе жене Београда, застану, постоје неколико минута и, одавши пошту ослободиоцу њиховог родног града, одлазе. Једна жена у црнини не одлази. Стоји поред гроба, поправља свећу која догорева, размешта цвеће по гробу. Можда је то мајка неког партизана, која не зна за гроб свога сина; можда је то мајка некога од оних десет

хиљада побијених у Јајинцима. Не знам. Али та жена у црнини, која стоји над гробом црвеноармејца на београдској раскрсници, изгледа ми као симбол, као оличење оног бола коју осећа Београд због свих ратника братске и славне Црвене армије, који су пролили своју крв да би Београд био слободан, и да би постао бедем слободе Србије и Југославије.

Напредовање Цсвене армије у Чехословачкој и Мађарској

Москва 23 октобра

2 Црвена армија успешно напредује у Чехословачкој пошто је прешла Карпате на ширини од 275 километара. , 6

У Мађарској су јединице Црвене армије ослободиле Дебрецин и Сигет. У борби за Дебрецин заробљено је 1000 немачких и мађарских војника и заплењено 12 авиона, 157 топова, 13 локомотива, 23 железничке композиције и 10 складишта с муницијом.

Руси заузели мађарски град Њиређхаза

Москва, 23 октобра

У посебној заповести маршалу Совјетског Савеза Малиновском Маршал Стаљин објавио је да су трупе Другог украјинског Фронта 22 октобра заузеле саобраћајни центар Мађарске и важно упориште непријатеља Њиређхазу.

Већи део Ахена у савезничким рукама

Лондон, 23 октобра

На западном фронту, северно од Антверпена, савезничке јединице напредовале су пет километара у реону Лунгаута.

Већи део града Ахена налази се у савезничким рукама. Сада се воде борбе у источном предграђу. Земун и Сомбор ослобођени

Совјетски информациони биро јавља:

На територији Југославије наше су трупе заузеле град и велики железнички чвор Сомбор, као и велика насеља и железничке станице Радица, Станишић, Гаково, Светозар Милетић, Чонопља, Крњаја. У реону Београда наше су трупе прешле реку Саву и заједно с јединицама Народно-ослободилачке војске Југославије заузеле град Земун.

Борбе у Италији и Г рчкој

Лондон, 23 октобра

Јединице Осме армије прешле су друм Римини—бБолоња и продрле у долину реке По. Савезници су ослободили град Чезенатико на обали Јадранског Мора. На фронту Пете армије воде се жестоке борбе.

У Грчкој савезничке трупе су ушле у град Ламију. У операцијама узимају учешћа савезничке ескадриле с база у Грчкој.

Искрцавање савезника на Филипинским Острвима

Лондон, 28 октобра

Агенција „Рајтер“ јавља да су се америчке јединице искрцале на источну обалу острва Леит које припада групи Филипинских Острва. ;

Пре десанта савезничка морнарица и авијација жестоко су бомбардовале јапанске положаје.

(Савезнички губитци су врло мали. Од шест стотина бродова изгубљена су свега два.

Ослобођење С бобрана и Баје | Москва, 22 октобра Јединице Црвене армије ослободиле су у Бачкој градове Србобран, Бачку Паланку, Нови Врбас и Бајмок. |

па

и

Ослобођен је и град Баја. ||