20. октобар

Па

5

о оздњу; за људе који у '' раде и за опстанак "Мере безбедности у нашим у-

„ уопште « Машине су биле недовољно заотровне с материје и „“ дако запаљиви материјал вису "ббезбеђивани. Није било инста· дираног апарата за хитно гаше' ње пожара, није било санитет"" скот материјала за пружање пр-

+ "штићене,

"" контроле.

_ Уие теорије у пољском логору у Енглеској

Агенти које шаље генерал Андерс убијају истакнуте пољске политичаре.

— Када твоја жртва зађе за ћошак, тн ћеш са овог места да пуцаш у

Старић

леђа!

(Обезбеђење фабрика од

_ Радничка класа развијала је _ „своју пажњу у правцу подизања · производње, усавршавању про ·. ввводних средстава, појевтиња-вању трошкова производње. Сва · „наша смага мн внање дата је на то, да добијемо што више и што бољих продуката и са поносом гледамо на постигнуте резултате. Ми смо свесни да је то једиви пут ка брвом побољшвва«њу живота свих радних људи наше вемље, да је то једини пут ка срећнијој будућности наших народа.

Успех за успехом на пољу подизања производње, на пољу обнове земље, успеси на полистичком пољу, створили су код нас уверење да све иде добро, да смо пребродили скоро све те-

7 шкоће..

ар ј радног

полета, _ задоПвољни због нашег успеха ми "смо све снаге уперили на поље подизања производње и обнове

У. “ земље. Но испустили смо из ви-

да две чињенице. Прво, да. се та обнова развија у правцу интереса радних људи и да ће при томе неминовно доћи до поједи-

начних _ незадовољстава људи који су на рачун радних маса стварали "своја богатства, н,

_ друго, да смо ми од старе Југо-

славије поред свих осталих за-

_ ла наследили ин фабрике, радио-

. нице н :предузећа која су била изграђена примитивно, недовољно обезбеђена од пожара и других незгода — склепана на брзу руку да би власнику што „пре могла да остваре што ве-

__ ћи профит.

ме Ми нисмо поклонили пажње "отклањању тих недостатака У · нашим фабрикама, предузећима пси радионицама који у нерочи«тим условима могу да постану

"од одлучног значаја за пронзвопредувећу предузећа.

становама и предузећима скоро нису ни предузимане,

__ве помоћи. Фабричке зграде и

| машинска постројења нису до__ вољно чувана, поткровља = дрвене грађе нису била изоло" "вана. Због свега тога долази до · разних несрећа и незгода.

од

Небудност у том правцу довела је ти До: извесних случајева који У крајњој линији утичу на про-

_ изводњу и ометају правилно спровођење плана.

_ До седа будности није код нас било што ће се најбоље ви.

_дети само из ова два примера: Штофаре на Карабурми и бе брике кожа на Чукарици. У фа-

__брику је могао свако ући

У кругу фабрике ста-

нују људи, који одавно не раде

__у тој фабрици, У кругу фебри-

ке станују заробљеници, који се

"слободно шетају по кругу и ван _ њега.

Немци залазе у станове _ неких од мајстора ш чак им чине „неке“ услуге. У кругу има "много бтпадака, старог гвожђа, делова машина и друго као да

__ је то џунгла. У дунавском оде-

љењу, поред конфекције налазе се машине, које нису момента-

- но у погону. Машине нису под“ мазане, прозори нису затворени, :' тако да снег пада на те машине “ си уништава их. Око машина го| миле старих џакова. у нису осигурани од замрзавања, “а нема их ни довољан број, А_"парати за гашење пожара не-

Хидранти

исправни су. Шеф добровољне ватрогасне чете пије могао да добије ствн у фабрици већ станује код Калемегдана, док у фабрици станују они који тамо н не раде н заробљеници. Вратар није имао днректног телефона, кего само преко фабричке централе, која не ради ако фабрика не ради. Ноћних стражара није било ктд. Радинци су упозоравали на те неправилности мајсторе и управу предузећа, но све је остало по старом. Не само то него и после пожара у понедељак увече у 11 часова улази у фабрику 10 људи и после излазе, а да нх нико није ни видео ни питао шта траже (ушли су кроз капију), вратар напустио своје место и врата оставио отворена. Ако постоји

таквих ствари онда није чудо. могу.

да саботери ин штеточине да изврше свој" посао: 3

У фабрици кожа на Чукарици није стање боље. Одељење унутрашњих послова упозорило је управу предузећа да уклони филмове из предузећа, које је унео газда Арамбашић, јер су филмови јако запаљиви. и поред тога упозорења филмови нису уклоњени. Управа се изговара, да је уклонила један део филмова а за овај други део није знала. Може ли се н да ли се сме нешто налазити у предузећу а да управа не зна за тор — Ово што је изнешево о овим двема фабрикама важи и за многе друге. Ова немарност не може да буде ништа друго него објективно помагање саботаже. Било то свесно или несвесно.

Огромна је штета да радинци штофаре на Карабурми н раднипи свих других предузећа м установа, када виде такве немарности, када виде деловање непријатеља у предузећу или установи, не наступе енергичније. Нужно је да се деловање непријатеља одмах осујети. Ако није довољна једна пријава, на управу, на министарство, на народни одбор, онда је нужно да се ствари писмено изнесу н са тиме оде делегација к министру индустрије. Нужно је ако се опази саботажа н најмање врсте у било ком облику, да се тражи хапшење тог саботера и да се он преда народном суду. Саботере треба чистити из наших предувећа, треба их жигосети; треба им судити. Народна власт ће уложити све своје снаге, развиће будност да се наши наРоди заштите од подлости непријатеља. Но поред тота пред радницима н намештеницима, пред сиидикалним подружницама н радничким · повереницима лежи и важан задатак. да се што пре обрати пуна пажња ин брига о

бед Мештнама, о предузећима, о ме-

шивским _ постројењима, _ Како би се што пре вавеле корисне мере које ће помоћи органе народне власти не само у контрдли саботерских елемената, којик још ту н тамо има, већ ну пуној безбедности ва живот радника ин сигурност предузе

Неред н аљкавост, као наследство из времена старе Југославије кога још имау нашим фабрикама, треба што пре отклонити. МИ порет недостатака у многим потребним справама и изолационом материјалу, треба се послужити свим средствима који нам стоје. на расположењу да би се обезбедила сигурност неших фабрика, предузећа и установа од елементарних и дру“

гих незгода, Но, поред обезбе-

штеточина и са ботаже

ђења с материјалне стране најважнија ће бити будност сваког радника у предузећу према аљкавости, нехату и лењости сваке врсте и према недисциплинованости и јавашлуку који се као дух старе Југославије усадио У свест људи. Све те негативне 0собине и рђаве навике треба немилосрдно ин непрестано прогоннти на с сваком — месту, путем штампе, конференција, митинга и свим осталим ортанизациоким мерама уз најоштрије ин најнемилосрдније казне против оних који упркос свега остају непоправими. Грга ЈАНКЕЗ

ВЕЛИКА АКЦИЈА

чишћења београдсвих улица

Отсек за чистоћу који је располагао са свега осам камиона није био у стању да држи Ђеоград у потребној чистоћи. Због тога је Претселништво владе Србије ставило Извршном одбору на расположење 100 камиона ради очишћења Београла од ђу-

брета, снега и шута. Камиони ће.

радити и дању и ноћу.

Извршни одбор је на својој седници од 31 јануара у прису“ ству претставника Техничког 0 лељења. Здравственог одељења, Одељења за чистоћу, претставника масовних организација Фронта, синдиката, АФЖ-а и УСАОС-а одлучио да се акција чишћења почне већ у суботу 2 фебруара. Од 100 камиона 64 камиона превозиће ђу. бре а 36 шут од руевина Упоредо с тим очистиће се Београд и од снега.

За што боље и рационалније коришћење камиона и радне снаге, образоваће се у свим рејонима по два руководећа тела у која ће у једно ући претставник здравственог рејонског отсека, а У друго претставник техничког рејонског отсека, поред претставника масовних организација. "

Да би ова акција потпуно У-

спела потребно је да се мобилишу све расположиве снаге У Београду. Ради тога ће се извршити масовна пропаганда преко организација н она ће се плањски расподелити. Школска омладина, у дане када не похађа школу, ралиће пре подне. Радници и намештеници који су запослени ралиће после раднот времена. _ Мсто тако, ради што успешнијег рада, организоваће се такмичење рејона. чији ће камиони више тура да избаце, који ће више радне снаге да мобилише, и у коме ће се више ђубрета и шута избацити.

Ова акција мора да се заврши за неколико дана

Када се овом акцијом Београд очисти, законске мере против оних који избацују ђубре н шут на улицу, спроводиће се ригорозно и сви кривци биће строго кажњени,

1 МЕМОВ

РАДОЈЕ ДАКИЋ~БРКО

| И МИА ТИИИМУ ки

Венци синдикалне делегације на погребу Дакића

Београдски пролетаријат, радничка класа Југославије, наши народи и њихова авангарда Комунистичка партија Југославије, изгубили су једног од својих највјернијих синова, једног од најсмелијих бораца и руководилаца борбе за слободу и бољи живот народа: 13 јануара ове године умро је у Москви пуковник Радоје Дакић, секретар Јединствених синдиката радника и намјештеника, Југославија.

Као син сиромашне сељачке прногорске породице, Радоје Дакић долази врло млад У Београд, гдје као шегрт и металски радник осјећа сву тежину и мукотрпност ондашњег живота радничке класе. Он веома брзо ула-

узима на, му. То је било баш у оним данима када је под руководством Комунистичке партије Југославије оживљавао мовом снагом раднички покрет обухватајући све шире слојеве пролетаријата и повезујући се чврсто са, осталим радним масама и борбеним студентским покретом у моћни народни талас против експловтатора радних маса, против ревиционарних управљача који су гушили сваки народни напредак и водили земљу у пропаст. У тим великим данима, у првим редовима београдског пролетаријата, истиче се као неустрашив борац, неуморни организатор и руководилац Дакић.

ЈЕДНА ОПРАВДАНА И НУЖНА МЕРА НАРОДНИХ ВЛАСТИ

Две одлоке О ровизији социјално ПОМмОпи

Да би правилно схватили 0правданост доношења двеју одлука, једне издате од Савезног министарства социјалне политике, а друге од ИНО-а за град Београд, које се односе на ревизију социјалне помоћи и њених примаоца, потребно је само бацити поглед на многобројне немиле појаве и неправилности којима су извесни грађани покушали, а често м успели, да обману народне власти ни због којих је доношење ових одлука о ревизији било неопходно потребно. Социјална помоћ додељивана је лицима чији су хранноци били у заробљеништву или су били активни борци Југословенске армије. Ревизију ове помоћи обухватила је одредба Министарства социјалне политике. Над додељивањем социјалне помоћи у“ гроженим грађанима Београда, на које се односи одлука ИНО-а, такође ће се извршити ревизија.

По ранијем критеријуму као хранилац породице сматрало се свако мобилисано лице. По правилној пи проширеној дефиницији хранилац породице је и свако друго лице које живи у породици и способно је за рад, без обзира на степен сродства са члановима породице.

После окончања репатријације ратних заробљеника и демобилизације (бораца ЈА потреба ревивије примаоца помоћи је била више него потребна. Тим пре, што о повратку појединих ратних заробљеника одбор није уопште обавештаван, а помоћ и даље примана, или што се по. вратак демобилисаних храниоца ч прећуткивао.

олико су несавесно н наопако схватили своје право на помоћ извесни грађани види се из доле наведених случајева, који су, нажалост, били сувише чести да би могли бити оправдани необавештеношћу. КЕ , са о

еров примала |

Пемоћ као Ма и венске армије. а месеца њен муж је демобилисан и она је била дужна да о томе одмах обавести Комисију за додељивање помоћи. Међутим, она је то учинила тек 17 новембра, примивши помоћ и за трећи месец по демобилизацији, иако је имала право само на двомесечну помоћ по повратку храниоца:

| Четвртом рејону десио се један од најтежих случајева 06маме народних власти. Лазар Бабић, бивши службеник ОГБ, био је до 28 јула 1945 године активан чиновник ИНО-а, примао плату, а као отац жртве фашистичког терора, не обавештавају-

ради и

ћи народне власти да је н

прима дохотке, добијао помоћ.

По отпуштању из службе тражио је наново помоћ као отпуштени општински службеник по одлуци ИНО-а број 2882, обмањујући народне власти да нема никаквих средстава за живот, мако је као жртва фашистичког терора ту помоћ већ примао.

У Шестом рејону жена активног официра Југословенске армије, који од маја месеца прошле године прима своје редовне принадлежности, добијала је помоћ све до децембра 1945 године, када је поново тражила про. дужење исплате помоћи и погрешком испод имена свога мужа ставила и његово занимање, на основу чега је утврђена неправилност. Због свега тога, рејонске комисије треба да изврше ревизију у најкраћем временском року, како би они којима је помоћ "стварно потребна као једина потпора њу што пре н добили.

Да би приходи Фонда ва социјалну помоћ могли поднети извесно повећање за сада утврђене помоћи, потребно је да грађани својим прилозима и организовањем прикупљачких акција повећају резерве Фонда.

По одлуци Савезног министарства социјалне политике породи“ це ратних заробљеника, који су по завршетку репатријације због болести или слабих транспорт“ них могућности и даље остали у иностранству, а пријавили су се нашим комисијама, треба наново да поднесу преко својих ре-

која није велика,"

јона молбе Министарству социјалне политике ва додељивање помоћи.

По истој одлуци породице чији су храниоци због потреба службе остали у редовима бораца ЈА и после демобилизације, треба да поред молбе поднесу и доказ да су њихови храниоци већ раније поднели молбе за демобилизацију. Друга одлука, која се односи на социјално угрожене грађане. донешена од стране НО-а, предвиђа помоћ оним особама, које живе у Београду од пре 6 априла 1941 године. Молбу за помоћ имају право да поднесу сиромашне удовице са преко 45 година, или жене мужева неспособних за рад који имају два или више малолетна детета, затим долазе у обзир сиромашне породице које имају пет или више малолетне деце мн самохрани старци и старице.

Висина помоћи је 800 динара за појединца и 900 динара за породицу, не урачунавајући додатке на децу који се такође примају.

Дужност је грађана да потпомогну својим прилозима Фонд за социјално старање и омогуће опстанак нашим незбринутим и најсиромашнијим грађанима.

Уколико одзив становништва у давању прилога буде бољи, утолико ће новчана помоћ социјално угроженим бити већа.

Одлуке Савезног министарства социјалне политике и га о ревизији социјалне помоћи потпуно су исправне и дошле су у дане када је уштеда ма свим секторима државне делатности неопходна. . Бе

Као такав борац и руководи лац, Радоје већ 1934 године у својој 22 години постаје члан Комунистичке партије. Истичући се у борби и руковођењу борбом, он је 1938 године постао члан Мјесног комитета Београда, и 1939 члан Покрајинског комитета за Србију. На тим руководећим још јаче к потпуније долазе до изражаја његове високе особине неуморног борца и организатора. У синдикатима, у штрајковима, у демонстрацијама, у затвору и пред полицијом његова енергија, непоколебљивост ми јунаштво постају примјером и служе на част београдском опролетаријату и Комунистичкој па;

Када је фашистички окупатор поробио нашу земљу, Радоје Дакић одлази у свој родни крај, Прву Гору и одмах пр великоме задатку који је тада стајао пред свима поштеним ош новима наших народа. Он бодри народ, врши припреме и као руководилац учествује у стварању првих оружаних група као увод у велики народни устанан који ће ускоро планути у Црној Гори. У тринајестојулском устанку црногорског нврода он је један од његових најистакнутијих организатора и руководилаца. Неуморан као организатор, као пламени патриота, он стиже свуда и учествује у свим важним пословима н акцијама. Те његове особине долазе нарочито до изражаја у времену 1942 и 1948 године када је, послије привременог повлачења партизанских одреда из Црне Горе, остао на терену, у позадини, да са малим бројем одабраних и смјелих другова продужи борбу под невјероватно тешким условима какви су били настали у Црној Гори као последица срамне спреге народних издајника са окупатором. Послије повратка наших јединица мн ослобођења највећег дијела Шрне Горе, дошао је за комесара П ударног корпуса.

Након ослобођења Београда, Радоје Дакић поково долази У Београд, у нови Титов Београд, у Београд ослобођен од њемачке окупаторске чизме и издајица народа, у Београд у којему се херојски београдски пролетаријат спремао да са истим оним еланом и пожртвованошћу приступи раду на обнови, да у томе послу исто онако предњачи и покаже херојске подвиге рада као што је то преко друга Радо» ја и многобројних његових другова показао у борби противу окупатора, народних издајника м реакције у току ослободилачког рата. Радоје Дакић постаје секретар ЈСРНЈ да у новим условима, у условима побједе на» рода, која је донијела пуну слободу радничкој класи, развија и јача њене стваралачке способно“ сти за срећу и благостање своје класе и њене истинске домовине. У јеку тога племенитога, ра-“ да омела га је и истргла смрт. Али његов примјер и његова успомена живјеће вјечито у срдима пролетаријата наше земље, у срцима свих честитих народних синова, јер он је заиста кроз читав свој живот, борбу и рад, читавим својим бићем живео и радио само за свој народ,

Нека је вјечна слава и помен неумрлом борцу Радоју Дакићу.

Нико ПАВИЋ министар просвете Црне Горе

АНЕВНА ЗАПОВЕСТ

Генерал Франко је тражно 50.000 јеврејске деце да их храни у Шпанији.

Франко: — Ви ћете, маторијум.

= ДМ

Фриц, бити управник логора, а ви, Ханс, бринућете се за кре-