20. октобар

Уличне борбе у

Стаљинграду

0 ТРОГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКЕ СТАЉИНГРАДСКЕ БИТКЕ

Стаљинград,

Навршило се три године од победе код Стаљинграда, победе која је значила велику прекретницу у овоме рату. Ту отбутну битку совјетски људи добили су захваљујући огромним жртвама у крви и животима, уз легендарно јунаштво коме у историји нема равнога. Сећање на победу код Стаљинграда, претставља у исти мах сећање и на огроман и пресудан допринос који су народи Совјетског Савеза дали у борби против највећег непријатеља човечанства.

Вера нашег народа да ће поробљивач бити побеђен и да ћемо после ропства дочекати слободу није се никад гасила у тешким годинама које су минуле. Та вера да ће снаге напретка, снаге које доносе бољу будућност свету, разбити снаге мрака и тираније, била је код нас жива и кад су фашистичке хорде напредовале у Русији, кад су надирале у совјетску земљу, а немачка врховна команда свакодневно јављала о новим градовима и селима које је заузела, њена војска. Али Стаљинград је још више подигао нашу веру У победу. За наше борце Стаљин-град је, управо, био коначна, потврда оне велике вере која их је и дотле водила кроз борбу и патњу и подизала њихов борбени полет. У томе је посебан значај Стаљинграда, значај стаљинградске победе за народе наше земље.

Наше поколење никад неће заборавити стаљинградску епопеју. Никад се не може забора»вити како су се синови Совјетског Савеза тукли за слободу свог великог града ва Волги.

Стаљинград је пре рата био символ социјалистичке изградње у Русији. Од запуштеног, назадног града са само две гимназије, једном библиотеком, једним сиротињским домом и 400 крчми, града чије су куће биле ниске и старе, а улице кривудаве, напором стотина хиљада трудбеника, Стаљинград је у периоду социјалистичке изградње постао град са неколико факултета, десетинама средњих техничких института, стотинама школа, библиотека, музеја, град дивних високих белих зграда, град лепо украшених споменика и широких тргова. Обновљена су стара предузећа, подигнуте десетине нових великих фабрика, изграђено џиновско бродоградилиште. У гигантским фабрикама „Ђер-

жински“, „Шрвени октобар“ и „Барикаде“ радило је 100.000 људи.

Процват града прекинут је налетом фашиста. У августу 1942 године, у јеку одбранбеног рата Совјетског Савеза против немачког фашистичког завојевача, и Стаљинград је постао ратно поприште. Велелепни град на, Волги био је на домету немачких топова. Његове дивне зграде и лепо уређене фабрике дошле су под удар страховитих бомбардовања. Свом снагом свог оружја, са свом јачином оне тврдоглавости са којом су хрлили да освоје свет, фашистички злочинци насртали су на Стаљинград и кроз пламен и дим кућа и фабрика,

"кроз пожар целог тог живота, који се рушио под овим страховитим ударцима, продирали напред. Немачки радио је громогласније но икад грмео о својој одлучној победи на источном фронту. ·

Али страховитом налету фаштиста, на рушевинама дивног града за, чије је подизање било просуто много зноја, супротставио се надљудски отпор совјетких људи, који за свој град, за своју земљу, за своју слободу и будућност, за слободу и будућност целог човечанства нису жалили жртве. Џешак, артилерац, радник из фабрике, чак и жене и деца тог града, у коме се одлучивало о судбини Русије и целог света, — сви су беспримерним јунаштвом, у жилавој борби која, је трајала месецима, улажући за најмањи успех највећи напор, учинили да се црвене заставе најзад опет залепршају у свим квартовима Стаљинграда и да фашистичке хорде буду коначно одбачене натраг. Другог фебруара 1943 године завршена је победоносно стаљинградска, битка — преломна битка у ослободилачком рату. Шеста армија фон Паулуса је потучена до ногу ми натерана на капитулацију. Немачком напредовању је дефинитивно учињен крај.

Символ огромног напретка, символ процвата у периоду 60цијалистичке изградње, Стаљинград је тако постао символ крајње победе која је извојевана над фалистичком тиранијом.

Састанак који су омладинци: активисти Београда одржали 28 овог месеца у свечаној сали Коларчеве задужбине, још је један доказ више да је наша омладина исправно схватила дужности и задатке које јој је поставио маршал Тито за 1946 годину. Близу 1000 омладинаца из свих крајева Београда свечано се обавезало да ће уложити све своје силе и знање за што бржу привредну и културну обнову наше земље, а у оквиру такмичења за Ш конгрес.

Секретар Градског одбора УСАОС-а Милутин Балтић, изнео је у своме реферату главне смернице којима треба целокупна омладина Београда да крене како би њене уложене снаге биле што рационалније искоришћене. При томе треба имати пред очима примере радника Београдске текстилне индустрије, омладине Михаљеваца и ученика Прве мешовите гимназије.

После реферата, делегати појединих предузећа, надлештава, школа и рејона износили су резултате _ досадашњих _ радова, планове за будући рад и давали су обавезе да ће својим зала гањем _ превазићи – постављене норме. Истовремено продужиће се немилосрдна борба против остатака фашизма.

Делегат фабрике „Пролетер“ изнео је обавезе омладине овог предузећа. Између осталог они се обавезују да ће израдити две и по хиљаде карбитних лампи које нормално израђују седам омладинаца за пет дана, а они е у оквиру такмичења израдити са шест омладинаца за три дана. Исто тако израдиће 4000 кофа за воду са 12 омладинаца за 12 дана уместо за 14 дана; 500 канти за млеко са 12 омладинаца за два и по дана, уместо за четири дана. Исто тако, обавезују се да ће скројити 5000 метара чункова са 4 омладинца за три и по дана, уместо за пет. Такође ће израдити 2000 комада канти за воду за 9, уместо за 11 дана. ИМ не само то. Решено је да се отворе стручни курсеви.

Омладинке Београдске текстилне индустрије обавезале су се да, чим се укажу техничке могућности, повисе радни капацитет тиме што ће радити свака са 4 и више разбоја. Неке другарице су изјавиле жељу да раде са осам разбоја. Већ досадашњи рад са три и четири разбоја, уместо са два како је до сад било, показује да је искоришћење машине веће за пет процената, тј. 85%. Квалитет тканина се побољшао за 200/,. И сама продукција се повећала за 5—60/). У одељењу за израду шпулни постигла се уштеда материјала тако да се место 2% отпадака има свега 0,70%.

Омладина Друге мешовите учитељске школе решила је да 90% од свих ученика оде на лето на село ради привредног и културног уздизања наше сеоске омладине, Трудиће се да средња оцена у њиховом учењу достигне 4. У њиховим читалачким групама учествује сва омладина. Новоосновани радни батаљони помажу седа рејонским народним властима а на лето ће отићи на пољопривредне радове у Панчевачки Рит.

Омладинци ив Државне штампарије су се обавезали између

ОДЛУКЕ БЕОГРАДСКЕ ОМЛАДИНЕ

Три и по хиљоде омлодиноцо

радиће на прулама и путевима

осталог да до трећег конгреса УСАОЈ-а 90% од њих изуче ванат. Једна другарица од 13 година завршиће изучавање заната за пет месеци место за годину дана.

Ученици Прве мешовите гимназије дали су од 260 ученика виших разреда 180 на радове на савском мосту. И поред тога што су многи од њих били слабо одевени, они нису напустили посао ни кад је температура спала на минус 15, Сада је свим тим друговима додељена извесна количина текстила и ципела. Чак и пионири су учествовали у преношењу греда и поред јаке зиме. У Гласинац, у Босни, послато је неколико стотина књига.

Омладинци из надлештава обавезали су се да ће повести немилосрдну борбу против бирократије и усавршаваће се како би што више њих било способно да заузму места референата и руководилаца појединих оде љака.

На крају прочитан је поздравни телеграм маршалу Титу, У којем се омладина Београда обавезује на следеће:

Ту Иницијативу омладине у нашим предузећима која иде .затим да повиси производњу и продуктивност рада, да учврсти радну дисциплину, да уштеди што више материјала и да се бори против саботажа и крађа, проширићемо на сву радничку омладину нашег града. У исто време потпомоћи ћемо нницијативу ученика школа ин факултета која иде затим да би што пре савладали науку и усвојили стручна знања и на тај качин што пре створили нови кадар стручњака Који је тако неопходан нашој држави;

2) У исто време ми се обавезуЈемо да ћемо по завршетку школске године дати 3.500 омладинаца који ће радити на оспособљавању пруге која иде долином Мбра и оправци путева Београд —Пожаревац;

3) Преузимамо на себе да дамо сву потребну радну снагу, која је потребна за пошумљавање Топчидера и Звездаре;

4) Уредићемо са својим радним јединицама све паркове у Београду и рашчистити преостале рушевине у граду; и

5) Наше радне јединице помоћи ће народним властима око обраде земљишта у Панчевачком Риту.

ДР, 228 ГтатоРама (Журнал бр. 14) Француска, кола јуре без грешке.. и без де Гола (Он може пешке). Итало-главе имају чврсту вољу да даве опет — у Троту. Корушка вије јопг црножуту. НД.Х.-вмије крије у скуту.

Љљеклељлаеа се земља рај»...

На Каптолу број 9 у Загребу, у Фрањевачком мамастпру,

у просторији за нсповедање глувих,

нађено је 36 сандука са

опљачканим златом од стране устата.

— Чуди нас како се чуло кад је то било у просторијама за глуве,.

правио!

„Објективност..

„У Јулијској Крајини су позвани неки ан-_ тифашистн да издрже казну на коју су блли осуђени од Мусолинијевих власти. р

— Закон је закон, а ми нисмо криви што га је Мусолини

Јанотоно прорађивачно Задруто

и њихобо

У изразито аграрној земљи као што је наша, где је индустрија слабо развијена, народ је упућен да највећи део својих потреба и потребе свог домаћинства подмирује производима, занатске радиности. Код нас занатство претставља један велики кадар стручних људи с којима заједница увек рачуна, а, поготово данас када земља треба да се подигне из ратне пустоши, и када занатлије својим радом и умешношћу треба, да надокнаде оне индустриске производе који се ни у ино. странству не могу добити, 8 неопходни су нашој привреди. Зато све поштене занатлије трвба да се укључе у посао обнове и да пођу оним путем на коме ће највише користити своме народу.

Многе занатлије су нашле своје право место удруживањем у занатске прерађивачке задруге. Удруживањем стварају ситни произвођачи јаке производне јединице у којима повећаном продукцијом и смањењем производних трошкова потпуно обезбеђују своју материјалну егзистенцију. Такав њихов рад користи широким народним масама, којима су занатске услуге данас потребније него икада. Осим тога, ситни произвођачи само онда, када се удруже могу своје деловање да, усмере једним правцем и да на тај начин допринесу планском подизању наше привреде.

Пре рата, занатеко-прерађивачко задругарство није код нас било' развијено. У Београду се само једна обућарска задруга одржала, дуже време. Остале су се брзо распадале или услед економског подизања њених чланова, који су се одвајали и постајали самостални мајстори, или услед слабих економских могућности задруга, јер задругарство није нико помагао. Разлог је био н у томе што су чланови такве вадруге могли постајати само мајстори (тј. квалификова.ни радници са положеним мајоторским испитом). цима, без мајсторског испита, то није било могуће. А баш такви радници су били економски најслабији и задругарство је требало баш њих првенствено да обухвати.

осле ослобођења отпали осу они узроци који су сметали стварање и егвист задруга. Пре свега, отлало је то да об вадруге морају на тржишту слободне утаемице борити с великим капиталом да би се могле одржати. И радницима без мајоторског испита омогућено је дв. постају чланови задруге. Педоотатак материјала, алате, и просторија, с једне стране и огромне потребе раднога народа о друге, налагали су зенатлијама, удруживање, смањење производних трошкова у корист широких потрошачких маса. Коначно, занатлије су увиделе да. ће своје способности најбоље ставити у посао обнове на, тај начин ако се удруже и делују У једноме правцу. Е

Данас у Београду има 81 ванатоко-прерађивачка задруга са, 1094 члана, а у Земуну 4 задруге са 482. члана. У стадиуму 0снивања има у Београду још селам задруга са, 104 члана.

Прво су образоване обућарске задруге, којих има данас 17 Београду са 170 чланова и једна у стаднуму оснивања, са 10 чланова. У Земуну има две са 45 чланова. Кројачких има У Београду 12 са 215 чланова и једна у сталнуму оснивања са, 19 чланова. У Земуну има једна са 26 чланова. Отоларских има у Београду 4 са 122 члана а У Земуну једна са 11 чланова,

Осим тога, има у Београду две опанчарске са 56 задругара, 2 ћурчиско.крзнарске са. 46 задругара, 2 кожаро-прерађивачке са 102 задругара. У стадиуму осни-

вања, је 1 ташнерско-коферџиска,

са 10 чланова, Има. 2 месарско-ко-

док радни-

послобање _

басичарске задруге са 43 члана, затим 1 грађевинско-техничка, са 20 чланова. У оснивању је зидарско-тесарска са 14 чланова. Молерско-фарбарске задруге има, 2 са 21 чланом, и у оснива. њу 1 са 11 чланова. „[имарска има 1 са 80 чланова, стаклорвзачко-стаклобрусачка 1 са 57 чланова, – ортопедско-бандажерска, 1са18 чланова, јорганџиска, 1 са 18 чланова, 1 задруга Канализационих и водоводних монтера са 17 чланова, занатскорадничка задруга „Ватрогасац“ за израду ватрогасних апарата 1 са 24 члана, задруга домаће радиности 1 са 63 члана, воскарско-лицидерска 1 са 20 чланова, тапетарске 2 са 27 чланова, берберско-фризерска 1 са 10 чланова, произвођачка задруга 388 графичку индустрију 1 са 10 чланова, пекарска 1 с% 15 чланова, и 1 у оснивању 68, 10 чланова, Свака од њих је пролазила кроз многе тешкоће, а извесни недостаци и данас ометају рад задругара и проширивање задруга. енод се ти недостаци не отклоне задруге ће се- слабо ширити, и поред огромних потреба радног народа за занат. ским услугама,

Пре свега, је питање _ просторија. У разрушеном Београду мало је било празних просторија у којима би пар десетина, људи могло, без штете по своја здравље, да обавља занат, почетку, док је број чланова У појединим задругама био мален, некако се и подносило. Али, свакодневним порастом задруга и броја чланова то питање по. стаје све актуелније и оно се мора што пре решити. лимарској задрузи се радници просто гуше и услед недостатка простора нису у стању да приме задругаре који надолазе. Исти је случај са столарским, опанчарским, обућарским, кројачким и готово свим осталим задругама. Још увек под најтежим хигијенским условима раде они који су све своје способности и сав вој рад ставили у службу народу, а на другој

н у најлепшим и најздравијим локалима смештене су кафане, посластичарнице имноги шпекуланти и трговчићи.

Исто је тако важно н питање алвта. Велика је оскудица ЧчВЕ и у најосновнијем алату: чекићу и клештама. до сада удруживали махом економски слабији мајстори и кв» лификовани радници. Онсу у задругу унели нешто свога влата што су имали, али то је све недовољно. Лимзрека је задруга, на пр. морала да одбије више већих послова, само због Тога што нема алата. Исто је тако и код столарских и неких других задруга. Ми |

Недостатак просторија и алата спречава концентрацију 88 др и даље смањење пронзводних трошкова. Догод постоје. ове сметње задруге ће остати слабе пропзводне јединице којима, као што се то неколико пута већ и десило, могу конкури-. сати и приватне занатлије. по. јединачно. ПИ

Међутим, задруге не — треба. посматрати с као с институције које су се због стицаја изве-

сних повољних услова, образо-

вале на одређено време и ради одређених задатака. Занатско пословање на задружној основи ће се код нас тек у будућности развити, и онда показати многа преимућства над поједи-

начним пословањем занатлија...

Та преимућства, ће се огледати у _ вишем животном стандарду сваког занатлије и у јевтиним 3занатским услугама. Зато поједина питања и проблеме, који се. постављају пред задружна ру-. ководства, треба посматрати и решавати не само с обзиром на данашње прилике него и с 06-

зиром на прилике даље будућ-_ ности. |

задруге су 66.

| Џ тј

|

ј

' “

| и ГР

|