20. октобар
_ министарству на решавање, __ чијег исхода зависи моја егзи· стенција. Отишла сам до рејона и
а
Бирократски
БАБИ СЕ СНИЛО..
„У селу Винковцима јужно од Београда налази се 60.000 Дражиних војника јавља дописник „Стар енд Страјпс“ из Минхена“.
Борба против бирократије| _
поступак
једног претставника власти
Поједини претставници власти приликом расподеле бонова за огрев компромитују народну власт, дајући бонове не према стварној потреби него по некоме свом нахођењу. Онима, којима не желе да дају бонове дају разне изговоре како би их могли одбити. Такав један случај десио се у Четвртом насељу ШП рејона.
Једна другарица чије је дете било болесно дуже времена од грипа са компликацијама, обратила се 11 овог месеца претседнику одбора Булки Јосифовић, инжењеру агрономије, тражећи бон за дрва. Претседница, јој је одговорила, да дође у понедељак, тј. 14 овог месеца. Кад је иста другарица поново дошла, другарица Јосифовић одговорила, јој је да бонови још нису дошли. Та је другарица долазила сваког дана све до 17 овог месеца. Али је сваког. дана. добила, исти одго» вор: „Сутра ће бонови доћи“. Исто тако претседница је пропустила да напомене да је потребна потврда уличног саветника, да грађанин, који тражи дрва нема никакве залихе огревног материјала. То је она учинила тек после шест дана кад су бонови већ стизали. Следећи разлог да не изда дрва био је тај да је другарица била члан синдиката, а претседница Јосифовић је рекла да чланови синдиката немају право да добију дрва преко рејона, правдајући се да постоји такво наређење. Другарица Јосифовић није хтела,
да узме у обзир чињеницу да је дете молиље болесно и да, је неопходно потребна топла соба, Касније се утврдило да таквог наређења није уопште било.
Када је та иста другарица поново отишла у Четврто насеље, није тамо затекла Булку, већ друга. Драгог Јовановића, који је баш у то време издавао бонове. Он је узео карту „К“ и без речи издао бон.
Истога дана настојница куће у Шајскашкој 34 обратила се другарици Булки Јосифовић за бон за. дрва. Бон није добила зато што претседница није имала времена, Кад је сутрадан дошла, бонова више није било јер су исти још прошлог дана, одмах по одласку настојнице, која је одбијена, издавани другим грађанима. Тако је та жена, остала без дрва, изко је последњи пут добила дрва у августу месецу.
Крајње је време да се такав бирократски поступак искључи из начина опхођења појединих претставника народне власти према грађанима који долазе само по најнужније потребе.
Вида ВРАЊЕШЕВИЋ
Несавесно проверавање
Крајем новембра 1945 године поднела сам молбу Народном одбору 1 рејона за уверење које се тражи по Уредби за регулисање пензијских принадлежности. Пошто је пријављивање права на пензију скопчано са роком, ургирала сам. Рејон ме је слао у насеље, насеље у рејон. Најзад се установило да је рејон послао предмет насељу 5 децембра а да је насеље вратило 5 јануара рејону. 11 јануара сам отишла у рејон. Предмета нигде није било. Негде се загубио. Најзад је предмет пронађен али са нетачним пода· цима. Насеље шаље извештај да се молиља у том стану налази »од скора“ и још неки подаци "који ми нису могли бити дати а
___за које верујем да исто тако ни-
су тачни. На основу тога изве_ штаја рејон ми није издао увере-
__ ње већ је вратио насељу на по-
_ новну проверу. Отишла сам кући и нашла докуменат издат од Централне пријавнице да се налазим у том истом стану још од новембра. 1939 године и са истим
_ прво се упутила код настојнице.
Упитала сам је да ли је давала, какђе податке. Опа је одговорила да њу нико ништа није питао и да никакве податке није дала и да не може дата, јер је она ту | „од скора“. Онда. ми је било јасно да обилази истину. Грешка
___је проверача што речи „од скоје -
ра“ није знао на кога се односе;
_ да ли на молиљу или на настој-
__ ницу. “____" Сасвим јеразумљиво да нисам
могла бити равнодушна да ни крајем другог месеца не могу да
__ дођем до документа који ми још
једини недостаје да би поднела, од
показала уверење Централне пријавнице као и сведочанство _У овереном препису из кога се
_ види да је моја кћи била редов__ на ученица ЈУ женске гимназије __у Београду.
Отишла сам 15-ог ујутру код
ње и замолила је за списак станара. Она ми је исти дала и кад је видела да дуго тражим, јер сам била врло узбуђена, рекла ми је да ако нешто тражим за себе могу видети списак а ако не да на то немам права. јер је списак станара „поверљива“ ствар. Онда сам је упитала да. ли је можда она „поверљива“ личност, на шта ми је одговорила да, јесте. Сада се питамо да ли је списаж станара поверљива ствар и настојница зграде поверљива,
личност. Љубица ПАВИЧИЋ
Зашто један кад може седам
Дана 29 јануара ове године Претседништво ИНО-а добило је седам аката од Народног одбора Другог рејона који су били запечаћени у седам разних коверата. На свим ковертима био је утиснут печат рејона, са бројем и датумом 29 јануар 1946 године и адреса ИНО - Претседништво. Када су коверти отворени констатовано је да се свих седам аката огтосе на јелну исту
материју и да су могли бити.
спакован и послати Претседништву ИНО-а у једном једином коверту, пошто су сви | писани једног дана и заведени тог истог дана,
Овако, у јеку такмичења, како у уштеди времена, тако ну уштеди: материјала, утрошено је седам коверата и то бољег квалитета и потребно"“време за утискивање штамбиља и исписивање бројева, адресирање и лепљење коверата.
Мислим да би наттожни 0 оваквом „ударништву" · требало да поведу рачуна.
, СИ: Тополска улица 15
22 и
Минхаузен: — Морам признати овај је чак и мене превазишао.
ааркниш а
КАКО СЕ РАДИ НА
о
НЕВОЉЕ КУПАЦА
ћа је страшна, радник тражи плату, мора да му платим и преко нормале. Муке су големе. Даска је ретка, туткала исто та“ ко нема, — и све је то бофл кажем вам ја, трговачки, часно. Велим вам поштено, за вас ова ро-
Фирме поређане, слеђене, китњастих слова, укусних боја, од плеха и стакла, наслањају се једна на другу и висе. Овде је ташнар, па крзнар, и опет ташнар, ђинђуве, чешљеви, пудер
и мирис, жути кофери, радио“ 5 : апарати, дечје играчке, наме- ба није. џ штај, порцулан и стакло, и све Чело му се мршти, поплавље
ла жила дрхти на челенки, 8 уста се стишћу у тврду гримасу. — Хвала на поштењу, збогом. Он се благо клања, сасвим строга лица. Где ћу, шта ћу! | Улазим унутра, стоје „Филипси“, „Стандарди“, „Сијере“. Сјаје се и маме.
тако редом, а затим опет од почетка. У недоглед, у бескрај дућан до дућана. Зађеш у дућан и тражиш шалчић, зима је тешка... Напудрована госпођица смеши се љупко и каже: — Извините, ми тога немамо. — А ове марамерг
— То је за декор, и опет о- — Како свира овај „Стансмех, љубак и мио. дард“, господине» . Пођем даље, узнемирена срца. — Ови! — додирује прстена-
стом руком радио-скале. Они не свирају добро. Они су батериски. .
— Какор — чудим се ја.
— Тако, батерије слабе, старе, кад изгоре, радио је канта.
Улази господин, задовољан и
— Молим једну шољу за чај.
— Нису дошле цене, мршти се тетка, а шоље су ту...
— А хоће ли бити; — питам.
— Ваљда, — мрмори она и окреће леђа.
Одједном почињем да мислим и смислим, да треба променити тежак, обријан и набељен, и изглед лица. каже: И почињем тако. — Једну добру марку. Плаћам — Добар дан, и „заборавим“ одмах,
— Пошто _ Мршти се трговац, клања се,
и рекнем — друже. његов поглед често клизи по
овај велики кофер»
НЕКИМ ДРВАРАМА
Пре извесног времена добнла сем бон за угаљ који је требало да подигнем на дрвари — Булевар Црвене армије 301. Пошто сам уплвтила потребну суму на благајни, упућена сам да станем на ред
тра. Клањам се, довиђења!
На улици тешко људи иду, ветар замрзава и пету, и плочник. На фирми видим насликано кр-
Ћути и гледа, мисли и трепће, мени, и чеше своју косу. Пућне усном _ — Али.. — шапуће трговац једном, други пут, и тад ће: старом џентлмену.
— Друже, овај кофер није мој — Ништа... важи... Батерију већ мог пријатеља. Дођите су- волим, дивота је то — вели он
и пљеска руком по рамену газду. Трговац прича: — Тешка су времена, новац цену нема. Радим тек онако.
(У (и па ; - П
пред једном гомилом угља. Но, након извесног времена, Пера Јовановић, који ради на дрвари, довео је неког човека и одредио му да стане на моје место, док је мене упутио према другој гомили на којој је лежала сама угљена прашина. Мако су присутни грађани потврђивали да сам ја на реду, Пера Јовановић није хтео ни да чује. Протествовала сам, али Пера је ухватио мој бон и бацио га са речима: »>Недам ти никакав угаљ, а ти ме тужи«. Тако сам се вратила кући без угља, иако су ме чека-
ла деца и болесни одузети муж. Свакако да Пера Јовановић није неограничени власник угља и он нема право да га дели онако како он хоће, него онако како грађани долазе на ред. Поготово „не сме да на штету осталих грађана чини уступке својим пријатељима ми познаницима. Најзад, треба се у: питати, каква је позадина оваквог рада на дрвари и да ли је право да ја са својом децом добијам прашину, а по-
знаници трговаца пробрани угаљ.
Драта КОВАЧЕВИЋ Пети рејон
х
|РЕШЕ У ПОДЕЛИ пР“ КАРАТА У ЗАВОДУ ЗА ИЗРАДУ НОВЧАНИЦА У дневној штампи су неколико пута излазила упутства о томе који се рад има сматрати тежим или лакшим им који радници 'имају права ва карту Р-1. Ни поједини _ намештеници у Заводу, = изгледа ни неки чиновници у Народвом одбору Седмог рејона нису довољно проучили та упутства и нису нх се држали при издавању карата.
Тако је чивовних Иван Радаш, који је добро упознат да ша то нема права, мирно примно нверту Р-!, вако га је Упреза предузећа предложтла 2а карту Р-2. На неки начини он је услео у рејонском одбору, али је чињеница да ин одговорни чиновник у предузећу који је добијене карте потписивао кије при. метио ову неправилвост и тако се десило да овај административни чиновних добија могућност да се у огледу еледовања уврсти у тешке филвнчке раднике. Можда се Радаш ченовнику Одбора претставно кљо тежи радник, али не може се раднти ван предвиђењих прописа н нема оправдања за грешку одговор ног чиновника.
Исто тако н другарица Борка Загор чић која радн у становима инвалида запослених у Заводу, помешаља је своју књижицу с књижнцема инвалида те је тако ин она бесправно добила могућвост ва снабдевање по керти Р-!. То је још један пример слабе контроле одговорних, а треба навести и случај Стевана Вукотића, који је незадовољан картом Р-3 за коју га је предузеће предложило, као механичар успео да је замени за карту Р-1. Чиновница Одбора која је ипзјавила да до 1 фебрувра не може бити викаквих измена у вези са Р картама, после дужег његовог наваљивања заменила му је добијену нерту. и
Овакви случајеви не би смели да се дешавају,
Таквим радом одузима се од следовања ових чији тешки физички напори вахтевају и боље снабдевање. Н. ЈЕВТИЋ дописник Седмог рејона
ж ЈАВНА ПОХВАЛА
Другарица Анка Атанацковић, учитељица из Првог рејона јавила се добровољно да образује при Првом самосталном батаљону Четврте дивизије КНОЈ-а аналфабетски течај на широкој основи. Течај посећује 40 неписмених другова који су замнтересовани методичним радом другарице Атанацковић.
Овим путем желимо да јавно истакнемо и похвалимо залагање ове другарице која је својим добровољним радом много задужила наше неписмене борце.
Културно + просветни одбор 1 самосталног батаљона, Четврте дивизије КНОЈ-а
=
зно и ја смело слетим с плочника на плочник и право у дућан.
— Молим, госпођице, пошто ово крзнорг Имам другарицу па бих хтео... — још не дорекох а она: -
— Жалимо, крзно је туђе, госпођа шије од својих резерви... — Гле, зар је госпођа ловац! — Неј... — вриснула су уста,
румена и љута.
Поплашен и смањен, слеђени плочник.
И тако даље.
— Купио бих орман, имате ли такав»
— Извините, ви сте са југа, провинцијалац, зар нер! Сјаје се очи, отварају се уста, златни зуби штрче, гримасе грче и развлаче лице Љубазности овакве нигде по дућанима.
— Баш жалим, ја живим овде, у нашем граду.
— Истина, баш смо несрећни, зима је тешка, дрва нема, скупо-
тражим
Буљи газда, на тренут се стреса, тим се исправља горд и висок, наличи на дива, гусара, хајдука н тек рече:
— Нема, одоше срећна време-
преко! наочара стари
на, нема „оне“ трговине, бодне, драге...
На столу сија грејалица од 900 вата, а иза ње шћућурени стоје „Унрини“ пакетићи.
Влад. ПАСКАЉЕВИЋ
сло-
СВвинимо неаЕтуелне пароле и транспаренте
Плакат „Све за фронт — сви на фронт“ Држ. монопола у Кн.
на степеништу Управе
ихајловој улици једен врао важан и сфнлисови ачни упофневења са _ кошкретини _ задацима који стоје пред 'шароким радним ма. сема су пароле. У паролама су кондензовави вајзажвији проблеми за — чије је потребно учешће широких
поред валевљена је пероља која је разно годину жена касније изашла: Јуче саботери
рам Е давас обвове. Ова и данас актуелна, али за опу када се фрошт налазно у Срему ни ка- се го внуком случа Јањ миша, хор Шене домошице сте: пео = у но њао под јермом фаштома, позивале тада све да раде за фронт н да иду на фронт. После коначног војвог. слома окупатора и после ослобођења – целе теше земље, приступило се хитној наградњи и нестао је пернод обнове. Нове пароле позивале су тада н старо н младо на рад за обвову. Када се ва веборима требало озаконити оно што је у току четворогодишње борбе стеЧело, пероле су позивале све ва ноборе. М тако треба да буде увек. Пароле треба да износе конкретне најактуелвије задатке, да предњаче.
Међутим, о мвоги другови — то нису схватили. Још се ми денданас могу наћи пероле које су одавно престале да буду вктуелне. До данас се нико није сетио да скине паролу: Сзе за фронт
и ___________________ НИННИИНА
Каро избршују Аужности Ееућебласници и настојници
Кеда знамо колики труд улаже Извршин одбор на организовању екипа
ог
гло рећи.
Слично стоји ствар и са трапспарснтема. Мвоги транспаренти стоје недењљема и месецима а да се нико не сети да нх скине ма да су одавно постали
пеектуслтт. Карактеристичаш пример је
транспаМара о ајна. Ке ми из лико оп тамо висн. В га већ упола поцепао н тиме зао н требну штету, варочито давас _ кода платна нема у довољним количинама и када се апелује да се чини што већа уштеда у материјалу. А то платно би се искористи и за други вут. поставља само питање ко је вадлежан да га скине: кошева или одговорни друговн дотичног рејота.
С. МИХАЈЛОВИЋ
кућевласници н настојнипи. кратак: Ништа! Одговор је
Нема дана откако је наступила поледица а да не видимо како пролазници падају на плочницима који ви једанпут нису очишћени ви посути песком или пепелом. Не може се помислити да постоји једна кућа у Београду у којој нема пепела, али зато постоје несавесни кућевласници ни настојници који очекују да их народне власти појединачно позивају на извршење дужности.
Крајње је време да наше народне вла. за почну да кажњавају оне који не испуњавај за чишћење трамвајских пруга и глав- сви. Би ЗЕТ ИРШЕ не пе у: них саобраћајница од снега морамо се че да извршују своје д ипон ЕН запитати шта предузимају за то време заједници, У ; Ја
КРОЗ БЕОАЈ_
Службенић
станбеног отсека на терену...
Стамбени сам проверач Грачачке, Париске, Јованове и РимСа чиме се све сререћи ће
ни ске улице. ћем на својој дужности следећи редови: — ] ар дан,
госпођо, ја сам
из Станбеног отсека.
— Већ сте пети ове недеље. Код нас је све пуно а сада ће ми доћи сестра и син из војске, па мужевљева мати, па братанац, па а «
— Добро госпођо, да ли могу прегледати стан"
— Избришите прво ноге!
— Колико вас има на списку станара 7
— Ово је претсобље, ово салон, ово клуб-гарнитура, ово су спаваће собе, па зимска кујна, па летња кујна, затим девојачка соба, соба за куварицу... Знате, сада немам девојку па спадох с ногу радећи.
Узимам скицу стана, распореЂујем станаре према списку и установљујем да је грађанка дужна да један део стана уступи.
— А. ствари!7
Објашњења, доказивања и убеђивања остају јалова. Излазим из стана и механички бришем ноге пред вратима. Мраморне плоче одзвањају: „Жалићу се“.
На реду је друга улица и други број. Опет онај „пријатан“ дочек са легитимисањем на вратима и брисањем ципела. Затим св ређају собе, трпезарије, салони, девојачке собе без девојака, непопуњени спискови станара, који очекују разне таште, звове, пунице и братанице.
Ниједна од тих домаћица „препуних алтруизма“ не пита где налазе скровишта толике хиљаде демобилисаних бораца, интернираца и студената, и да ли су заиста важније њихове ствари или животи ових ратом напаћених људи.
Мењају се палате и станови, грађани и грађанке и ја после завршеног рада трчим у канцеларију да прокњижим, оснажим и озаконим улазак оних који немају крова над главом у стан.
И опет повика на Станбени отсек. А. код нас вечито једно те исто: једни с правом траже, а други бесправно не дају.
Живко БОШКОВИЋ чиновник НО Т рејона,
ЈЕДНО ПИШЕ А ДРУГО СВ ДЕЛИ
Још пре два месеца сам поднео Пра вом рејону смољбу, као демобилнсави борац, да ми се одобри куповнва једног еимсмог кепута.
33 јепусра сам добио — то одобрење одшосло бош. И дош ми је ва болу озтачело: >! оловни с мушки мберпигер«, дотље ми је у легетпмацији ва свабдевање _ означено: >Зим. капут«; декле зпмсин капут,
Није ми право. Док сем с једне страг ве задужен се једним зимским катутом; дотље ћу уствари носити неки полозни мберцигер. Па бар да је н у легитима« цији забележено исто што и ка бону, било би мн много лакше. Шта стоји на „њуту да то тако ин буде
Жарко ПЕТРОВИЋ типограф штампарије >Омладтне«
О бешању на трамбајима
Непосредно после ослобођења, у интересу отклањања несрећних случајева, донета, је забраПо етајана на папучици трамре неколико дана у препуни трамвај упала је група дечака. Једни су успели да се догурају до платформе, док су се други оворо висећи једва успели ухватити ва ручицу. Кондуктер ов на ово није обазирао и трамвај је кренуо. Наншавши на прву бандеру у београдској улици, један малишан пада, Бандера му је скоро руку однела, и док он вришти, збијена групица његових другова, са, трамваја весело му маше, ако овог пута није би бан свршетак, било би потребно да се овако недисциплинована, омладина опомене путем школских органа, да родитељи о њима поведу више рачуна, а надлежни са своје стране преду. зму не половичне већ потпуне мере да се грађанство придржава ове забране,
| Босиљка С. КОРАЋ дописник Ш рејона