20. октобар
КОМУНАЛЦЦ, ПРОБЛЕМИ БЕОГРАЛД
Почеле су припреме. 0 обнову стонбених
ЗГрадО
Метвороспратна зграда на Зеленом Венцу
у којој би се, после незнатних оправки,
могло сместити втше породица које су без стана
На основу Закона о обавезној оправци оштећених и довршењу започетих станбених зграда. у Беогреду од 21 децембра 1946, при Техничком одељењу Извршвног народног одбора – обра.зован је Одбор за обнову станбених зградв.
Доба мртве грађевинске сезоне искористиће се да се детаљно изврше све припреме, како би се на пролеће, чим то дозволе временске прилике, одмах отпочело са оправкама станбених зграда.
Одбор је решио да што пре прикупи податке о броју оштећених н недовршених зграда ио природи оштећења, односно 3авршних радова на недовршеним зградама. Власници оштећених зграда позвани су да. попуне један формулар из кога, ће се моћи приближно установити каква је оштећења _ претрпела извесна зграда, какав је материјал потребан за оправку, количина потребног материјала и приближна новчана вредност целокупног оштећења.
На основу ових података Одбор ће моћи да. сазна, број оштећених зграда; природу оштећењеа, какав је све материјал потребан за оправке, колико је таквог материјала, потребно, колико ће бити потребно радне снаге, новчаних средстава итд. Закон је дао могућности оправке не само власницима оштеЋених зграда, него и трећим лицима која могу известан стан оправити и из тог стана не могу бити исељена пре истека, године дана након амортизације трошкова учињених за оправку.
У случају да власник сам неће да предузме оправку, учиниће то Одбор за. обнову станбених зграда средствима зајма који ће у ту сврху подићи на те-
власника. Отплата, ануитета, вајма обезбеђује се приходом од оправљених просторија.
Отанбена криза у Београду је увела великог маха и рђави услови становања изазивају 0правдани револт многих грађаив. Одбор за обнову намерава, да по извесном плану приступи овоме важном задатку обнове. Ова година не може с станбену кризу потпуно отклонити. Али, она је може ублажити до тога степена, да сваки човек добије места за заслужени одмор после напорног рада.
ја. 00030
Београда чини велике припреме и улаже много напора да обезбеди становницима Београда довољну количину поврћа за наступајућу сезону,
Најважније питање је набавка семена У довољним количинама. Што се тиче основног поврћа, његовог семена има довољно и код приватника из Београда који обрађују своје баште и код сељака из околних села. Семе виших биљака (карфиол, кељ итд.) набавиће Српско пољопривредно друштво које је већ от-
„почело са откупом по унутра-
шњости Србије и осталим федералним јединицама а извесне количине ће се набавити и у иностранству. Кромпир ће се набавити у Словенији а такође и у иностранству.
По питању оспособљења што већег броја расада, одржане су две конференције са баштованима који имају топле. леје и ИНО им је испоручио потребне количине дасака, ексера а што се тиче стакла оно се налази у довољној количини у Панчеву али је нагли надолазак леда спречио да се потребна количина пренесе преко Дунава. У погледу то. плог ђубрета наншло се на тешкоће које ће се вероватно у клонити.
Што се тиче земљишта за обрађивање, њега има у довољним количинама. Министарство пољопривреде ФНРЈ доделило је ИНО 1/3 Панчевачког Рита а остале 2/3 узело је Министарство пољопривреде Србије.
ИНО је послао комисију која ће извршити припремне рад-
Напори народних власти
ође поврћа боограђанима
Извршни народни одбор града
ње да одмах после тога трактор“ ске бригаде преору земљиште да би промрзло. Поједине парцеле делиће се појединим интересентима као и колективима. Услови ће бити најповољнији што је могуће. Приликом преузимања земљишта на обраду, преузималац се обавезује да ће целу парцелу посејати поврћем и на лето га продавати на београдском тржишту или државним предузећима по дневним ценама, Препоручује се да се 5—6 грађана уједине и заједнички узму на 0браду једно земљиште пошто је на тај начин лакша и ефикаснија обрада,
Министарство _ пољопривреде Србије узело је 1381 јутро У сопствену обраду а остатак се дели приватницима под истим условима под којим и ИНО даје. Пумпе на Риту су поправљене тако да ове године неће бити штете од поплаве,
У обзир за обраду долази зе. мљиште поред Земуна које ће се издавати под сличним условима. Ратно Острво је пре рата било један од најважнијих снабдевача Београда поврћем. Оно је испарцелисано на парцеле од 1/2 јутра и додељује се приватним лицима која се интересују за гајење поврћа.
Земљиште на Макишу поделили су становници Чукарице и сељаци из Жаркова. Организација је ове године спроведена боље него прошле године јер се располаже са више искуства. Али сви ови, заиста лепи планови, неће уродити плодом ако приватна иницијатива не да све
На који начин народне власти помажу исхрану омладине
Вбог оскудице у животним на. мирницама њихова расподела, треба да буде таква да првенствено дођу до оних који су највише ангажовани у обнови земље, Имајући то у виду, народне власти су издале пио врста потрошачких карата: К, ТЕ РА, Р-2, Д-1 и Д:г.
Средства којима се располаже још увек нису толика да би се њима могле покрити све потрвебе народа. 'ТПако, на пример, 0младина већ после свршетка, седме године па све док се не запосли, не прима никакво допунско следовање, нако се она несебично залаже у свим општекорисним акпијама, и својим радом је небројено пута помо» гла и властима и народу.
Ипак, то не значи да су власти занемариле исхрану омладине и да о њој не воде рачуна. Доказ су ва то милиони динара, који су вотирани за ђачке кухиње при основним школама и гимназијама, за студентске менве, ва шегртске и друге омла-
динске домове. Они омладинци који су ван родитељске куће, или у родитељској кући не могу да добију довољну храну, наћи ће у овим кухињама приличну и довољно јаку исхрану. Народне власти не располажу толиким средествима, да би могле побољшати и нсхрану деце 6богатих родитеља, А када, већ нема за све довољно, онда је и правично и правилно да се помогне првенствено онима чија је исхрана најслабија, а којима, је такође потребно да расту и да св развијају. То ву деца радника, сиромашних сељака и занатлија који налазе помоћ У исхрани у ђачким, студентским, шегртским и другим мензама. | Ни мензв нису још на оној висини на којој би требало да буду. Оне данас још не могу да задовоље све оне којима је потребна снажна и здрава исхран; али, то је најправилнији пут којим ће намирнице долазити до оних омладинаца којима су донста најпотребније.
Кратбе Бомуналне бести
У смислу одлуке Мезршног вародњог одбора број 20/46 цепа трамљајским претплатами кертон картама 28 тридесет вожњи смањена је од 75 ма 60 динара, с тим да смањење вежни од 6 ја-
нузра 1946 годтне. •
Претседништео народне владе Србвје донело је одлуку:
Трловина испод тезе
— Где си купио тај лукр — Код Пере сајџије. А ти тај кромпир» — Код Јоце, галантеристе!
_ одбору града
ђ Да Земаљска управа пародних до бара Србије одмах преда Народном Одбору града Београда: а) све објекте којима управља Одбор за некретнине у Београду; б)у читав управни зперет Одбора за некретнине у Београду;
5) Да Земаљска управа народних добера Србије н Министерство индустрије Србије с предају Извршном _ народном Београда све радње, имања, редиовице н сличне објекте;
8) Опе објекте ноји шу под упревом Одбора ва пекретниве — преузеће извршни вароднн одбор града Београда комисиска.
времену од 1 јенуара 1941 године до закључно 31 децембра 1945 године, а која поднесу молбу за одлагање плаћања најдаље до 15 фебруара 1946 године, оджожиће се плаћање до 1 азгуста 1946 године, до кога рока имају у потпуности измирити своја дуговања.
Саве оне гробнице за које се не поднесе молбе ва одлагање плаћања или пак дужне наносе у целини не исплате најдаље до 1 августа 1946 године, у“ ступиће се другим лицима.
Одељењу 8а здравствено старање Извршни _ народни _ одбор _ града Београда одобрио је износ од 200.000 дннара да тпебази и ивдели извесну коли. читу рибљег уља здравствено најугроженијој деци, уз накнаду режиских тро-
У вези молбе коју је Централно удру“ жење студената технике Универзитета у Београду упутило Извршном народном одбору, Извршни _ народни одбор је
_| препоручио Градској народној штедио-
вици да му одобри зајам у износу од 100.000 динара ради штампања стручних
књига за студенте Техничког факултета
у Београду.
од себе. Бадава се испарцелише земљиште ако број оних који се пријаве за обраду не буде толики да се свака стопа ових земљишта обради,
Услови за обраду су врло повољни и пожељно би било да се спроведе агитација да се што већи број појединаца, а нарочито колектива јави и узме зе мљу на обраду. Она земљишта која су прошле године узета У закуп а уговор није обновљен биће такође додељена новим интересентима. Деоба земљишта се врши у ИНО у Доситијевој ул. 21.
Осим горе наведених земљишта ИНО је добио и неколико великих имања у Војводини од којих свако има по неколико стотина јутара. Радна снага на тим имањима биће заробљеници Немци. Како наших стручњака и руководилаца нема у довољ: ном броју потребно је да се што пре пријаве сви они који имају извесно стручно знање а. који желе да оду на та имања.
Поврће ће се добављати и из Мачве. Једна дереглија од 16 вагона је већ оспособљена а још једна се оправља. Исто тако ће се добављати и из Пожаревца.
Као што се види напори ИНО и осталих народних власти су огромни. Потребно је само да се приватници и колективи заинтересују за обраду земљишта, да се што пре јаве и узму земљу и тада се може са сигурношћу тврдити да ће овог лета становници Београда имати довољно поврћа и то по приступачним ценама. Од какве је то важности данас, када меса и остале хране нема у довољним количинама, није потребно ни говорити.
Опет 0 киосцима
и њихобој роби
Фонотека у Лењинграду почела се развијати у систему државне Академије уметности и наука још пре десет година. Ту се могли наћи забележени говори Лењина, извештај Стаљина, гласови Максима Горкога и Александра Блока, Лава Толстоја, Владамира Мајаковског и Сергеја Јесењина, чувених мајстора дикције уметника Василија Качалова ин Јекатерине Корчагине-Александровске, Јурја Јурјева и Сандра Моиси. Били су начињени фонограми читавих претстава приказиваних у Лењинградском драмском позоришту Пушкина, бившем Александринском, у Московском Художественом Академском позоришту. Затим је фонотека била предана Лењинградском државном конзерваториуму, нагло се повећавала и попуњавала у погледу музичког репертоара. Сада Лењинградска „Библиотека звукова“ броји до десет хиљада дела —- готово сву светску музику симфониску, инструменталну ни вокалну. том броју се налази и чувен енглески грамофонски циклус „Две хиљаде година музике“, н композиције Баха, Бетовна, Вагнера, Грига, Бизеа, Вердија, Листа, Паганинија — У извођењу Ота Клемперера и Леополда Стоковског, Артура Тосканинија и Егона Петри.
Огромна је збирка словенске, а нарочито руске музике. Низ плоча прибележен је из програма на радиу, много је бележено у студиима консерваториумима на нарочити захтев кабинета. После величанствених – звукова опере „Либуша“, бесмртног чешког композитора Сметане, нижу се валцери и мазурке великог Пољака Шопена, у извођењу лауреата варшавских, бечких, московских утакмица, Лава Оборина, Јакова Зака, Нине Јемељанове, слушамо Владимира Горовица и Сергеја Рахмањинова, Фјодора Шаљапина, Леонида Собинова, Сергеја Прокофјева. Пред слушатељима пролазе неумрле сени Чајковског, Глинке, Бородина, Мусоргског, Моњушка, звук час безазлене, час виртуозне и страсне народне мелодије српских и хрватских, чешких и украјинских народних песама и игара,
Занимљиве су плоче са испита студената Конзерваториума. Ту је глас Јефрема Флакса, још док је био студент друге године, затим је прибележен његов дипломски рад, а позније и његов репертоар као уметника Лењинградске филхармоније, Одуховљено звучи баритон Леонида Аљексејева, Као студента треће године. Он више није међу својима — погинуо је у редовима добровољаца народне војске, која је устала да брани Лењинград и борила се за Отаџбину.
Пуне су полице и фијоке у-
лиоск на Теразијама
Врло често се дешава да поједине малопродавнице дувана, немају све оне артикле којима, треба, да. су снабдевене у свако
доба, ко тражите цигарете, дувана, шибице добићете их увек. Али, ако ватражнте по. штанске марке, допионице итд. врло чето добијате кратак одговор: „Нема“, или „Распродато!“ Ова појава вахватила је такве размере да грађани морају да обиђу неколико продавница да би ЛУПИЛА дну поштанску марку. Вашто је то тако Одговора овоме није тешко наћи.
Дуван и прерађевине се боље ПРОДАЈУ и зарада је већа (506).
ноги малопродавци зараде У току месеца и до 20.000 динара само на продаји цигарета, дувана, цигар-палира и шибица.
оштанске вредности мање се траже а и варада је мања, (2%).
Малопродавци, жељни што веће зараде. гледају у своме кио. ску само средство ва богаћење, а не н установу која треба да послужи о најширим – слојевима, народа, и сматрају да је штета улагати новац у поштанске марке и остале ствари које доносе свега два процента зараде, када се на дувану зарађује пет процената, а и потражња, је већа.
зато они не држе марке, ма да су се обавезали приликом добијања дозволе ва држање малопродавнице, да ће увек имати ла складишту све потребне артикле.
И још нешто. И поред тога што је већ више од годину дана прошло откако је Београд ослобођен, многи киосци стоје и дан данас демолирани и претстављају право ругло града. Долуше за оправку киоска, надлежно је Техничко одељење ИНО Београда, које за сада нема, могућности да их оправи. Али, зато су малопродавци могли бар нешто мало да учине, да коликотолико дотерају изглед киоска. Мало малтера, креча, и то би било довољно. Међутим, многе од њих мрзи чак и да, почисте снег и ђубре које се скупља око киоска.
Јануар на Сави
Лењинград: Невски проспект
Х. кивот и РАДУ СССР жЖ.
(Ап ро пега) · бидлисњма, Змниу а
редно смештених арија, симфонија, квартета, триа, серенада!...
„Библиотеке звукова“ сада су веома распрострањене у Совјетском Савезу. Многи конзерваториуми и радиокомитети располажу богатим збиркама музичких филмова и грамофонских
плоча, а највише Свесавезни (Москва), Лењинградски и Кијевски радио.
Последњих година пред рат врло много интелигената, радника и колхозника, правили су поред збирки књига и омање колекције омиљених грамофонских плоча, Има сада у СССР приватних „библиотека звукова“ које често броје и по неколико стотина плоча. Музика, као и књига, трајно је ушла у домаћи живот совјетског човека.
— Ја веома волим музику говорила је недавно писцу овог чланка лењинградска учитељица књижевности Нина Мосенцева, — често посећујем филхармонију, имам радио, а осим тога и збирку плоча која броји преко 600 комада. Ммам целу оперу „Пајаци“ од Леонкавала у извођењу Миланске Скале, све симфоније Бетовена, Чајковског,
много плоча са Шаљапином и_
Рахмањиновим. ;
Истраживач Истока Василије Бескровни скупио је збирку плоча са композицијама Листа и Шопена. Радница фабрике „Ле. њин“ Јелена Старикова набавила је словенске игре од Дворжака, песме народног хора „Пјатницки“, плоче Украјинске капеле бандуриста, грузинске хорове, белоруски квартет цимбалиста. У Музеју херојске одбране Лењинграда, у једној витрини брижљиво се чува — књига Николаја Островског „Како се калио челик“, која је прошла кроз небројено руку, и напрсла плоча с песмом Соловјева-Седова „Остај здраво мили граде“, —
то су били пријатељи и сапут-_
ници једног одреда балтичких морнара у дане херојске одбране за време блокаде. А у фонотеци Лењинградског радиокомитета постоји плоча са забележеном Петом симфонијом Чајковског, извођеном у зиму 1941-42 године,
У сећању васкрсава град за време опсаде. У становима стеже мраз. Глад даномице односи стотине живота. Али увече, из хладне, незагрејане дворане филхармоније лебде кроз етер свечани звуци симфоније. Они су јављали целом свету да град живи и борн се.
Сада таква напрсла плоча и пантљика од целулоида за навек остају као историски споменици, који необично речито и снажно говоре о словенској души поноситог непокореног града, о души свега совјетског народа.
ВЛАДИМИР ШЕВЧЕНКО
| поогооене слике
уто
ни :-
= Н Зао па Е 1
- =
–—_- =