20. октобар

КУЛТУРНИЖ

ивот

НЕКОЛИКО НАПОМЕНА

75 рејонсри Бултурни жибот

Случај с гостовањем културно“ просветне групе „Максим Горки“ у Великој Плани само је детаљ у читавом том, прилично развијеном, али површном културном животу који се. одвија по рејонима Београда. Он, нажалост, убедљиво говори о томе како је културном шарлатанству и културним шарлатанима пошло за руком да ту и тамо промакну испод контроле Градског Културног одбора, како су успели да „подвале“ својом „добронамерношћу“ и „вишим циљевима“ — иако ти њихови „виши циљеви“ нису одмакли од карактери“ стичне благајничине изјаве „да њима у Београду само на једном матинеу падне по 10—11 хиљада динара!“. Вероватно, већинн непосвећених чланова поменуте групе не може се приписати овај културни скандал, елн на руководство ове групе у сваком случају пада тешка од говорност за овакав поступак, И свакако је ово поучан пример и Фа Градски културни одбор, и ва све културно-просветне груве које постоје у Београду, и не Фемо у Београду.

Мо то је детаљ.

Културви живот рејова у поспедње време очевндно проживљева извесну кризу, застој, тапкање у месту. После несумњивог полета и успона којег је било непосредно иза рата, данас је тај живот спорадичан и неинтензиван. — Показује очите тенденције вапарложавања и свођења на пуку импровизацију, јев-

· тиноћу, површност, на опадање.

Узмимо само неке примере. Ето, у току прошле недеље биле су само једне једине усмене но: вине, и то у Четвртом рејону како Градски културни одбор инсистира на њима и ма да су се оне показале углавном као добре и корисне. Или, рецимо, рад народних универзитета. Ту је

"збило" свакојаких пропуста и гре-

шака, причало се свашта и о свачему, говорили су и квалификовани и неквалификовани, — уопште као да се хтело — такав се закључак намеће — да истера што већи број предавања и да се тако и на тај начин покаже активност народних универзитета. И кад је Градски културни одбор покушао да унесе реда и плана у избору тема и предавача, кад је, на пример, преко Друштва за културну сарадњу са СССР ангажовао низ солидних предавача са интере сантним темама, препустивши саму технику извођења појединим рејонским културним одборима — читава ствар је углавном ле» гла и у целини подбацила. Рејонски културни одбори нису, изгледа, уложили ни најмањи напор око организације предавања. — Зашто, због чегаг Зар је недостајала иницијатива» Зар је било немогућер

Или, например, одлажење појединих културно-просветних екипа У околину Београда. Ко лико их је досад пошло, шта су пружили народу који је жељан културног иживљавања, жељан науке, а који бар засада нема прилике да живи пуним културним животом каквим треба да живи.

Време је, заиста, да се овбиљ није и одговорније схвати сав тај рејонски културно-просветни живот и да се поведе немилосрдна борба против сваког шарлатанства и профитерско-шпекула-

= тивног духа у нашем културном

животу. Да се упоредо с његовим разграњавањем приступи и његовом продубљивању и ква"литетном побољшавању — као што има појава тамо где су по. једини културни одбори и гру: пе схватили озбиљније своју дужност и с далеко више одговор“ ности прионули на посао. Рејонски културно-просветни одбори, односно управе културних домова. морају разумети да са праксом лабавог организовања културног живота у оквиру свога рејона само упропашћују и унакажују читаву ствар. Данас су такве околности у којима се не може више радити старом праксом јер нове прилике зах тевају и нове методе рада, ја че и одушевљеније залагање за правилан и интензиван просветни и културни живот рејона с пуним осећањем одговорности, Хоћемо праву културу а не њен дериват, хоћемо солидан културно-просветни живот а не им провизацију, не муцање,

Д.К.

Маријана (Нада Бркић), Клеант (Божидар Дрнићу и Дорина (Бранка Андоновић)у у 1 чину Молиеровог „Тартифа“

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Премијера

Позоришта оних држава, преко којих је ратна олуја прешла пуном свирепошћу, шешла су се, сасвим природно, у поретвом изграђивању _ репертовра пред вадацима велнког замаха ин сложености. Нарочито су крупни ти вадаци у вемљама, које су, као Југослазија, доживеле један суштински, ненвмерно дубок и духом новог, снажног живота испуњен преображај. У односу та позориште ин његове задатке ту се намеће питање остварнвања једног доброг, озбиљног репертовра, кроз који ће се тај преображај тумачити и уметвички _ уобличевати. Реч је првенстаево 0 новим н вовијни делима, али донеиле и ошим старим комадима, који по целокупљом свом тематском построју н обради вани по извесним својим садржајима треба да сачињавају — тај репертоарски темељ.

Модљнеров >Тартиф«, неоспорно, спада међу такве комаде. Позоришни час ва Коларчевом народном универзитету, одржан пред премијеру, подвукао је са потребном мером јасноће шта у том снажном делу припада времену, у коме је оно створено, шта у њему претставња јевну мили прећутну концесију наревима им каткад врло окрутним захтевима епохе, а шта је опет битно, вечно и проткано неменљивом актуелношћу. Узгред буди речено, веома је упутно одржавање таквих часова, који приближавају дело публици и доприносе приснијем повезивању позорнице и гледалишта. Својим врло звачајним _ вредностима трајног обележја »>Тартиф« је потпуно заслужио ону пажњу, која је поклоњена његовом остваривању на београдској позорници. О појединим схватањима, како реднтељским, тако н глумачким, унетим у то остваривање, могу да се во-

де обимније дискусије, али је непо-

битно једно: овом премијером београд“

ско Народно позориште посведочило је да је ово — са снагама, којима данас располаже — кадро да изведе врло брижљиву и савесну реализацију једног великог сценског дела.

У Мати Милошевићу Молиерова комедија нашла је озбиљног и трудољубивот тумача — редитеља, који је спровео дуг, широко заснован припремни рад са извођачима. Милошевић ипак није био у стању да. до краја острани један тако рећи традиционални недостатвк врло великог дела београдских драмских глумаца: несналажење у изговарању стихованот _ текста на сцени.

У том погледу најбољи су били на премијери Божа Николић (Оргон), Страхиња Петровић (Тартиф), _ Ирена Јовановић (Елмира). Њихове креације иначе су биле потпуно на нивоу једног доброг позоришта. Додуше, Петровићевом Тартифу недостајао је на ма-

„Га ртифа“

хове још продубљенији израз пакости, лицемерства, божјаштва, облапорности пред оним што мами Тартифа. Фран Новаковић (Лојал) и Марица Поповић (Дорина) прожели су се исто тако духом и стилом својих улога. Остали извођачи колебали су се добрим делом нзмеђу уобичајеног изговарања текста н изговарања стихованот текста (звучни стихови превода Андре Милићевића), са мање или више успеха тражећи право решење,

Сценографски и костимски лепо опремљен (сценограф Владимир Загородњук, костими с Милице Бабић · Јовановић), Молиеров Тартиф биће на репризама нтересантан мн због приљичног _ броја предвиђених алтернација у главним у логама. | Вх.

И Род Библиотеке града. Београда

" #Аругој полобини 1945 године

Од 18 јуна 1945 године, када је библиотека отворена, па до краја децембра, кроз библиотеку је прошло 20.000 читалаца; Главну масу читалаца чине ђаци, гимназисти и ученици основних школа. Од 20.000. читалаца ученика је било 16.000. Од осталих 4.000 читалаца студената је било 827, чиновника 729, пензионера 723, домаћица 648, радника 142, професора и учитеља 64 итд.

Док је за шест месеци кроз библиотеку града Београда прошло 16.000. ученика, дотле је број професора и учитеља једва 64.

Наши ученици воле да читају. Само њихов.укус још је доста несигуран. Требало би да наставници српског језика поведу кампању у погледу вештине чи тања, тражења књига; у погледу обраде писаца, које више треба читати, а које мање. Библиотека је отпочела са радом у томе правцу.

У погледу наших писаца ученици, нарочито млађи, највише су читали Нушића, који је чи. тан 550 пута; Јанко Веселиновић читан је 320 пута. Остали наши писци, уколико су тражени и уколико Библиотека располаже њиховим делима, читани су много мање.

Сасвим је опао интерес за народну поезију. За шест месеци од 20.000 читалаца народне песме тражене су свега 33 пута. Једно време била је права навала ученица, нарочито нижих разреда, на разне недељне илу-

страције, „Панораму“ и сличне листове који су излазили пре рата. Романи, који су без стварне. литерарне вредности објављивани у тим листовима, утицали су негативно на дечју: машту. Библиотека је била принуђена да обустави издавање тих листова, Што се тиче страних писаца на прво место долазе руски писци, класици и новији. И када би Библиотека имала по сто примерака од сваког писца, не би ни тада била у стању да подмири потребе својих читалаца. Тол: стој је, на пример, читан преко 400 пута. Горки је читан 180 пута, Достојевски 160 пута, затим су нарочито тражени Иља Еренбург, Шолохов и други. Деца још увек врло радо читају Жил Верна. Читан је 480 пута. Остали дечји писци заступљени су у далеко мањем броју. Робинсон Крусе и Тарцан код деце су у век на дневном реду. Деца радо читају разне бајке које су тражене 1.010 пута,

Наша читалачка публика врло је неуредна у враћању књига. Иако се књиге могу држати највише петнаест дана, један велики део читалаца држи их по је: дан и по два месеца. Књиге враћају испрљане, ишаране, поцепане, тако да је то један од озбиљних проблема којим Библиотека мора да се бави. Од 20.000 читалаца десет хиљада не враћа уредно. књиге.

Ал. ПОПОВИЋ

Београђани су одушевљено дочекали Државни ансамбл народних илара СССР

Чланица Државног ансамбла народинх

аутограме омладњин која је дочекала совјетске уметнике

АИ ом (Истарским куририма)

У гомили крпа као мртва тијела

леже по бараци уморни курври. Дрхћу, у сну шапћу: тишина! тишина! и око им често кроз сан у мрак вири.

Путују и тако врпоље се и грче и прелаве пруге и цесте и страже,

угињу се смрти, што вреба, и трче и миз старе путе нове стазе траже.

За њих пису ноћи бегдани катали, за њих нису брда бездана и пуста, у сваком селу већ су једном стали, њима поздрав врате и најтврђа уста.

За њиховим трагом често сијевне кугла, Један више није, алп други слиједи,

ко путоказ блиста

Они тако знају: за Њих

(7 брдима Истре 1945)

крв па стази нијема.

смрти нема! Вденио ШТАМБУК

МАЛЕ НУЛТУРНЕ

РАДНИЦИ „ВЕОМЕТАЛА“ РАДЕ НА СВОМ КУЛТУРНОМ УЗДИЗАЊУ

Поред тога што бе валажу у шроизводњи мн што су допринели де 66 производни плен успешно ваврши, радници „Беометала“ валажу се ни у раду нв бвоме просвећивању и политичком ивграђивању. У основаним читалачким групама они редовно прорађују актуелне члекке из нови. на и часописа, а постепено почеће ов п са такмичењем у појединачним читањима књитва н брошура.

Исто тако ради се на сузбијању неписмености у редовима радника н до саде су курс за неписмене похађале три другарице. Ове оне показа. ле су врло добар успех и велико интересовање; ва који дан моћи ће са мостално да пипшу.

Поред остелог поведена је зиција за припајање нашег нултурно-трооветног друштва вултурно-просветном друштву „Радник“, нахо би се у саједничком раду са осталим радницима овога жраја, развио интерес за ред на културном пољу вод сва. ког радника нашег .. Раавијањем озрадње између радника оближњих предузећа отворићемо Услове ва бољи напредак браног поје» динца — за бољи успех у раду свих нас. Петар ДЕЛЕВИЋ

дописвик „Беометала“

УСМЕНЕ НОВИНЕ У ТУ РЕЈОНУ

У четвртак, 24 о. М. вапочело бе са редовним издавањем усмених новина у !У рејону. До тада, мако је постојала секција усмених новина, њен рад

игара СССР даје

У среду 30 овог месеца допутовао је у Београд Државни ансамбл народних игара СССР. Сваки долазак уметника из братског Совјетског Савеза, претставља за наос крупен догађај. Адш овеј дам нам је утолико дрезии штто се сада у нашој средини налазе не само уметници високог квалштета, већ н борци

МИ

· Мако је рад оре секције тен у вачетку, може“бве рећи да је садржај овога броја био ванста кљ висини. „Овај први број правих усмених новина примљен је врло добро ин и. аражена је жељ грађана да се у томе правцу настави. Обим тога, миоги бу бе грађани пријавили ва уче. ствовање на усменим новинама. Са. да, после овога успеха, треба повећати интересовање грађана, обухватити све шири круг сарадника и да. ље издавати усмене новине. | Љубо АНДРИЋ

Група уметника на Ансамбла изводи словачку полк руководством лаурсата Стаљинове

под награде Игора Мојсејева

Наши уметници, културни радници и љубитељи уметности треба да. се уче на примеру овог анбамбла правних „ародних уметника, какве је желео Лењин, и да имају стално пред очима да је једина уметност која данас може да цвета, уметност из карода, 5 за иврод.

Зато кличемо члановима Државног ансамбла на; нга“ ра СССР: 3

Добро нем дошли!

У Беогр сти“ а у

уље Ма

23 Ио :5',

АЕ

_" КултОриоЈМОТНИЧКИ РОД у средњим школама

У времену од 12 до 16 јануара, одржана је у Београду смотра, радничких и намештеничких културно - уметничких друштава у оквиру прославе годишњице Јединствених синдиката. Том приликом забележени су лепи резултати, а изванредни успеси појединих друштава послужиће за пример осталима да рад на том пољу настава са још више воље, залагања и разумевања.,

Међутим, ако се осврнемо на културно-уметнички рад у средњим школама, нећемо моћи указати на такве резултате. Ових дана у свим школама прослављен је школски патрон, велики српски просветитељ св. Сава. Поред говора, реферата, и похвала најбољим и најзаслужнијим ученицима. и ђачким групама, одржани су и скромни програми.

Услови рада у неким школама, били су врло тешки: недовољно просторија, оскудица. огрева, велика хладноћа — све су то чињенице које су онемогућавале већу активност на културно-уметничком пољу. Али и поред тога, опште узев, културно-уметнички рад у нашим средњим школама није довољно развијен, не одвија, се онако и онолико како би могао и морао да се одвија. А да је то тачно, служе нам као најбољи доказ тако честе приредбе — игранке ове или оне гимназије, Учитељске школе или Трговачке академије, а још ни једна одржана приредба школе с уметничким програмом. Свакако да би требало отсад много већу пажњу обратити уметнич“ ком уздиза:-" ученика.

А. услова за то има много. Омладина је увек спремна да са много воље и љубави приступи том послу, а на наставницима, је да је окупе и планским радом што више заминтересују. Неговање културно - уметничког живота врло је важно у правилном васпитању и подизању омладине. Наставници у заједници с ученицима морали би плански да приступе том тако лепом раду и да, га са пуно разумевања, укуса и знања одвијају. Не сме се дозволити више да. се, програм. за ову. или ону

рославу спреми за недељу или

смање дана. Без обзира на при-

редбе, културно - уметнички живот у нашим школама мора се одвијати стално као саставни део целокупног школског рада. Кроз наше школе уметнички рад се мора осећати. Наставници српског језика, на пример, морали би посветити много више пажње, па и времена правилном, лепом читању, доброј дикцији: рецитовавању с разумевањем. Треба, одбацити онај лажни, неискрени начин заношења при рецитовању, а пробудити искрени осећајни моменат у уметничком тумачењу једне рецитације. Само на тај начин пробудиће се код омладине прави уметнички смисао и постићи оно што се тражи од једне песме. Неговање хорске музике у школама је од врло великог значаја, а појединачним музичким талентима треба са много разумевања при ћи и дати им могућности да се правилно развијају. Дилетантску делатност као ни фолклор не треба наравно занемарити, Једном речи културно - уметничком раду у нашим школама, треба плански прићи и развија ти га систематски. А. када, се буде тако радило можемо бити уверени да ћемо ускоро имати н смотру наших школа са добро припремљеним уметничким програмом. Јелка КОСТИЋ

Честтатка

је изашао први број „Наше књижевноовом Саду „Летопис Матице српске“ на_вршава сто двадест година

(4 к | с- 5 5 ~ ДЕЧОПИС_ Матице срчекии/

8 МЕ

МЗ» фи У САМА,

— Благо теби, ти си се родила у слободи, а ја сам сто

двадесет година на њу чекао!