20. октобар
· нодушну 7077
у шерем,
штва Трста једнодушно манифестује своју солидарност за прикључење Југославији. Поред осталих фактора, у којима тршћанско становништво, у заједници са осталим становништвом, види гаранцију своје сигурне будућности баш у прикључењу Југославији, највећу улогу игра свест италијанског становништва Трста. Јер оно зна да би свако друго решење биле на његову штету, подједнако као и на штету хрватског и словеначког становништва. Ту једнодушност не може да измени ни терор цивилне полиције, нити било какви маневри италијанске, ни међународне реакције.
Међународна комисија, која сад врши испитивање етничког стања у Јулиској Крајини и Истри имаће могућности да непосредно На терену утврди и провери податке,дкако их је већ утврдио Јадра и Чу на Сушаку, на оснНдву. иса извршеног крајем 1945 године. Према резултатима тога пописа, утврђено је, да је у Истри крајем 1945 године било 387.408 становника. Од тога броја су 234.166 Хрвати и Словенци, а 92.788 Италијани. Остатак становништва, показује број од 7.894 национално неопредељених, који су се на овај начин изјаснили претежно из социјално-економских разлога, иако су и они, у великој већини, Југословени. Осталих 2.660 становника отпада на разне странце. '
Статистика Јадранског института. не само да показује право етничко стање у Метри, које се може проверити у свакој кући, код сваке породице и на, сваком појединцу, већ исто тако пока. зује, да су све раније статистике биле нетачне и да су биле ре„зултат. политике фаворизирања италијанског становништва, на зптету словеначког и хрватског. Добро је позната чињеница да Истра и Јулиска Крајина у целини показују огромну већину словеначког и хрватског становништва. Отуда је разумљива тенденција за којом су измле италијанске власти, кад су хтеле да покажу што мањи број хрватског и словеначког становништва. Током италијанске окупације не само да су уништене све хрватске и словеначке школе него су и у црквама забрањене службе и проповеди на хрватском и словеначком језику. За време окупације, само у прво време, између 1918 и 1931 било је-интернирано, 3затворено и протерано 185 хрватских и словеначких свештеника. У самој тршћанској бискупији било је интернирано и протерано 72 свештеника.
Што се тиче аустриске статистике, која је израђена према попису становништва из 1910 године и која је до сада често служила за базу одређивања етничког стања ту Истри (пошто се чталијанске статистике нису могле узети у обзир), многобројне чињенице доказују нетачности те статистике. Тако на пример, према аустриском попису становништва од 1910 године, у Крмеду — општина Балеу Истри, забележено је 296 Италијана, а само 6 Хрвата, док је
„према италијанском попису из
1921 године забележено 257 Хрвата а свега 3 Италијана! Такви примери, којих има много, показују недоследности у тенденцији да се покаже што мањи број словеначког и хрватског сте зовииштва. ·
Међународна комисија неће моћи ништа друго да утврди, него чињеницу, да је огромна већина становништва Јулиске Крајине и Истре по свом етнич-
' ком карактеру саставни део Ју-
гославије, и да италијанско становништво градова претставља етничка острва, чија је судбина уско повезана са судбином осталог | словенског _ становништва. " Дакле, Никакву другу етничку
' границу, него што је она, која, се
пружа од Тржића до аустриске
" границе, није могуће поставити-
јер би свако друго решење значило нНеправду према огромној већини становништва Јулиске Крајине. У том оквиру решава се и питање Трета. Становни-
„штво Јулиске Крајине, које је
показало целом свету своју једза припојењем
Југославији не би се никад помирило ви г каквим другим ре-
В. КОРАЋ
— Дођавола, опет нам помрсише рачуне!
Ко од нас не би памтио дане пред 27 март 1941 годи Тежина нека, потиштеност,. стид, бес, свега је било у нама, Над“ вио се мрачан облак, најстра“ шнија сила стоји као тешка ужасна претња. Народ је имао своју одлуку, а они који су вла. дали радили су према својој вредности и интересу. Оно што је дуго било притискивано из" било је на површину. Почело је отворено да се говори, јавно да се испољава мишљење, претње су постале све масовније, Али пакт је ипак потписан. А тада је настало мучно ћутање, које је претсказивало да се неће све свршити тако једноставно. Пре. стала су већ и питања и сугестије да се ствара споразум са Совјетским Савезом, у кога је народ гледао са највећим поверењем. Чуло се по негде да се спрема нешто, Могло се осетити да је на више страна било разговора и окупљања у циљу брзе акције против издајица на власти, Притисак из народа постао је толико · интензиван, да сигурно није било ни једне ку“ ће у којој није све било усмерено У циљу да се скине срамота са народа. Старци су клели, а омладина показала отворене и огорчене протесте. Није се знало на којој ће страни да букне, али негде је морало да дође до експлозије. Тако је и дошло до 27 марта,
Јутро је. Од куће до куће пронела се вест и разбуђени“ грађани пожурили су у варош. Негде појединци, негде гомила, на Теразијамажвећ велике масе: света. Почела је песма; појавили се говорници; подигли, се тран. спаренти, а народ још распитује шта је и ко је, љубе се познати и непознати, Код Старог двора стоји тенк на сред улице — знак да је нешто војска умешала своје прсте — кордон затвара пролаз кроз Краља Милана улицу, јер нова влада заседа у Жутој кући. Масе долазе и гледају, неки се интересују, неки су само радосни и расположење почиње да се одвија независно од војске, независно од нове владе.
Мравињак ври. У сред гоми“ ле човек на белом коњу држи говор. Код фонтане се подигао на аутомобил неки марински официр и говори, провлаче се два црвена аутобуса пуна жандарма који машу народу рукама, а на. род — срећан у великом слављу — поздравља их бурно. Нико не чува ред. Нема кордона војске, ни жандарма са палицама, ни агената са рукама у џеповима, Наједном је нестало свих могу. ћих „чувара реда“. И народ препуштен сам себи и својој радо“ сти, по први пут, без контроле и туторства, гура, пева, узви: кује и комеша се у непрекидним струјама кроз узвитлано море, Промичу и аутомобили и мото: цикли, али се не виде, јер се изнад глава мичу само неке гу. сто збијене гомиле народа, које клизе Као по води. На сваким колима било их је толико, да се ни један део кола није могао сагледати. М све се смеје, све пева, све гори од усхићења. Дошао је, уистину, красан дан.
И онда се чује да је код Ву ковог споменика 'збор, на Слави. ји збор, говори народ, говоре студенти.
У Жутој кући нови министри доносе одлуке и измишљају ка. кву вештину да употребе да би
избегли рат, а“народ у свој сво. |
јој ширини и дубини осећа да је
"одлука пала и да више нема
отступања од ње. Народ на улицама Београда доноси одлуке и разноси их широм целе земље. Док влада одлучује како ће са пактом, народ већ креће у гу, стим колонама и кличе: „Боље рат, него пакт“. Док влада пра. ви комбинације какве уступке да направи да би се избегао рат, народ узвикује: „Боље гроб, него роб!“ И док се сати у Жутој кући зноје примајући Мачекове уцене и шпекулишући са посла» ником фашистичке Италије, Београд је сав у покрету, непрегле. дни редови промичу средином града са истакнутим паролама: „Хоћемо савез са Совјетским Савезом“, _„Београд— Москва! Београд—Москва! Београд—Мо· сква!“ што се све више чује, све јаче Надмашује сваку другу МИ.
сао и жељу; док се не претвори .
у свеопшти дах целог народа, који прелази села и градове, да би се упалиле ватре над плани. нама, да би се чула мисао и воља и одлука свих нас преко свих брда и долина.
Кренуо се Београд и то не онај који се сваки дан виђа по улицама или пред кафанама, него је све пошло да каже своју вољу, али оно што се дуго није видело то је онај прави народ, радни народ, онај који носи и вуче и ствара, а живи потиснут негде у подруме и шупе, тај народ који увек на своја плећа прима све тешкоће, кренуо је овога пута и прекрио град својом чврстом одлуком,
Берлин је задрхтао од беса, преко целог света дигли су гла. ве и потражили на картама Београд и Југославију, а народ се спремао да спроведе своју вољу до краја. Међу онима који нису
слушали пажљиво глас народа били су и министри у Жутој ку. ћи. Они су још увек веровали да се могу правити неке „ве ште“ комбинације, Али су се већ упалиле ватре по брдима, села су поздравила слободарски Београд, у душу народну ушла је најјача парола тога дана „Београд—Москва“ дошло је било време да се сваки определи отворено и одлучно и наш народ је то учинио.
Ми данас са заносом мислимо на 27 март 1941 године. Али је наша радост безгранична када доживљујемо потпуно остварење наших жеља изражених тога дана. |
Многи људи требало би да у: памте овај значајан дан, Још ви. ше њих треба да схвате како је бескрајно упоран народ у сво. јим истинским тежњама, и да се не треба ставити као брана на-
У току досадашњег преткон. гресног такмичења београдске бмладине постигнути су прилични резултати, али исто тако искуство је показало да планови нису били свугде дооро поста“ вљени као и да се нису правил“ но извршавали. Због тога је сазван девети састанак активиста београдске омладине, коме је Милутин Балтић, секретар Град“ ског одбора УСАОС-а изнео до-
Сећање на двадесет седми март
роду и његовој вољи јер нема те жртве и препреке која ће за. уставити живу силу народних маса на њеном путу. Где су са. да творци срамотног пакта са Немцима2 Где су министри ко» ји су узели власт 27 марта а ни су схватили народну вољу, где су толики знани и незнани, који су улетели глупо у непријатељске смицалице и хтели да изи гравају мудраце, где су злочинци, изелице и издајници, Остао је народ на својој земљи са о "нима који су га разумели И о стали му верни.
27 март 1941 године био је ја. сан за свакога ко је имао очи да види и уши да чује. Он ће о. стати увек као велика опомена свима онима који не желе да чују народну вољу нити да осете дах његовог живота.
Сретен СТОЈАНОВИЋ
У ИНТЕРЕСУ РЕШЕЊА СТАНБЕНОГ ПРОБЛЕМА
СМАЊИМО БРОЈ ПРОСТОРИЈА
антифашистичких организација
Облици рада рејонских одбора Народног фронта, одмах по ослобођењу, захтевали су већи број просторија за канцеларије и састанке, као и за приредбе културно-просветног карактера, јер је тада Фронт руководио и културно-просветним радом целог рејона. Исто тако, и остале антифашистичке организације, АФЖ и УСАОС, имали су, у то време, веће потребе у погледу радних просторија.
„Међутим, данас, рад 'свих антифашистичких организација, постављен је тако, да не захтева много простора, па су многе од раније употребљаваних одаја празне и сувишне. А. и да није тако, с обзиром да је данас велика оскудица у становима и просторијама за канцеларије, требало би одаје рејонских одбора Фронта, свести на најмању меру.
Данашње пословне просторије Фронта и АФЖ-а, секретаријат и сала за састанке пленума, могу да буду заједничке. Добрим распоредом и одржавањем реда, рад обе организације (од којих је друга уствари део прве), може да се одвија, правилно.
Досадашње просторије рејон-. ских одбора Фронта, биле су, у скоро свим рејонима, бројније
НАСЛЕ
а
| |
=
МУСОЛИНИ: — Могу
дело наставља
но што је потребно. 'Такав је случај и са АФЖ.ом. У Првом рејону, на пример, где одбори Фронта и АФЖ.-а, обухватају далеко већи број соба но остали рејонски одбори, само Фронт располаже са девет соба, великих размера, поред сале, коју користи и АФЖ, Од тих одељења једно се чак употребљава за магацин, иако је на спрату и може корисније да се употреби. МИ три друге одаје служе за, техничку секцију и њене послове. Осим тога, једна сала, која, је била намењена шах-секцији, данас стоји затворена и неупотребљена. У осталим просторијама смештени су секретаријал, радна соба, бифе и гардероба. Што се АФЖ-а тиче, он располаже са четири просторије, од којих се једна употрс. вава за магацин,
Овакво расипање простора у данашње време, кад се по неколико породица збија у мале станове, неправилно је у сваком случају. Међутим, случај Првог рејона није усамљен. И одбор Петог рејона располаже са већим бројем фронтовских про. сторија, но што му је у данашњим облицима рада потребно. То су собе, чија квадратура није мања од 4 х 4, и служе за секретаријат, претседвиштво, сек-
дници ,.
74
да будем спокојан, Моје се
цију за агитацију и штампу и техничку секцију. Осим тога, постоји и сала за седнице велика 12 х 4.
Други рејон, такође, има за одбор Фронта и АФЖ више одаја но што му данас треба. Фронт, АФЖ и УСАОС располажу са овам: соба: четири Фронт,. две ГАФЖ. и: две УСАОС.
У "Седмом: рејону, иако су секретаријат Фронта и АФЖ-а у једном истом одељењу, ипак Фронт располаже и са собом за, агитацију и штампу, као и одајом у којој је смештен магацин, поред сале за предавања и седнице. |
Одбор Фронта ШЛестог рејона има два одељења: салу за седнице, која мери 10 х 5 и секретаријат. То доказује да је могућ рад и под таквим условима. Међутим, и тај случај чије идеалан, јер се у Шестом рејону просторије АФЖ-а, налазе на другом месту. А
У Четвртом рејону постоји једна, соба за секретаријат Фронта а једна за секретаријат АФЖ-а, као и заједничка сала за седнице, која има квадрату. ру 14 х 5. То је још увек много, ако се узме у обзир да соба секретаријата Фронта мери 10 х 5.
Велики број просторија, повлачи држање пазикуће, што захте. ва још две до три просторије више, тако да одељења, која обухватају поједини рејонски одбори Фронта и АФЖ-а, далеко прелазе њихове данашње стварне “ потребе.
Уколико би се секретаријат Фронта и АФЖ.а сместили У једну заједничку собу, постигла, би се уштеда у телефонима, У којима оскудевају поједине наше установе и предузећа. Тада, се не би дешавало да у свакоме рејову и Фронт и АФЖ имају засебне телефоне, или, шта, више, да располажу и телефоном за секцију за штампу, или да имају два телефона у једној истој соби, какав је случај у Трећем рејону. ,
Штедња у простору, која је данас неопходна и коју и сам Фронт заступа, пре свега треба да се оствари у самим рејон. ским одборима, Требало би о-
слободити велике зграде за надлештва и установе, а исто тако ослободити и станове за
становање, јер се многе нузпросторије и тако не користе, као што је случај у Седмом рејону. Осим тога, уколико је то могуће, требало би просторије свих београдских рејонских одбора Фронта и АФЖ-а скинути са спратова у приземље, како би биле приступачније грађанству. У ту сврху најбоље би било искористити празне локале, или просторије у којима се данас налазе бифем. Тако би се постигла двострука корист. Свакако треба, све предузети, "да општа штедња у станбеном простору, обухвати и рејонске одборе Фронта и АФЖ-а, који у томе треба да предњаче,
Ј. Л.
200.000. РАДНИХ ЧАСОВА "дала је београдска омладина А
садашње резултате и указао на грешке које су настале, Норме и обавезе које је омлач дина фабрика и предузећа поч ставила за предконгресно такч мичење негде су већи претио нуте. До 1 марта радничка о а ај дала је 47.801 добровољни радни час. Е Али у току самог такмичења показало се да су планови и о бавезе често пута нереални. а младина се није довољно чвр= сто повезала са радницима и није своје планове уклопила У производни задатак предузећа. Иг ма случајева да се омладина, у циљу добијања тачних стати“ стичких података о свом раду, одвојила од радника и сама радила на појединим машинама на кдјима је безусловно потребно да буде старијих руково» дилаца. Тиме се она лишила могућности да учи а од тога је трпела и производња. Циљ так« мичења је да се повиси проич зведња У оквиру осмочасовног радног времена, а не у прекоч временом раду, јер се тиме пол стиже појевтињавање произво= да. Број стручних курсева није још задовољавајући, .
Средњошколска омладина дач ла је до 1 марта 90.078 доброч вољних радних часова, Али, анч гажујући се на спољним радо, вима, она је занемарила свој најважнији задатак: учење. Таз ко је на пример у Првој тргоч вачкој академији од 400 ученика) на полугођу 292 ученика ималој укупно 815 слабих оцена, итд, Такозвана просечна средња оз цена није у стању да покаже право стање у једној школи, јер се низ слабих оцена поправља добрим оценама појединих друч гова. Однос ученика према нач ставницима нарочито неких руч ководилаца УСАОС-а, није увев био исправан.
Главни задатак омладине па надлештвима и у установама, поч већање савесности и експеди тивности у раду и борба против бирократије, није потпуно Уз спео. Исто тако има случајева да омладина ради прековремено а за време канцелариских часоч ва чита новине, Број курсева 16 незадовољавајући,
Омладина са насеља је дала око 40.000 добровољних радних часова, тако да је београдска омладина дала до сада близу 200.000 радних часова.
Омладинска организација још није нашла довољно упоришта и није учинила све међу шегрт. ском омладином У школама. И питање наставе није још потпуч но решено. Дешава се да појеч дини наставници уопште не до. лазе да предају по шегртским школама те због тога и сами шеч грти изостају.
У великој акцији чишћења Београда омладина је дала око 12.000 омладинаца за рад.
На прошлом састанку омла« дина се обавезала да ће дати 3500 добровољаца за радове на ибарској прузи. Међутим, за те радове потребни су стручњаци за оправку мостова, Због тога ће тих 3500 омладинаца отићи на радове на изградњи пруге Бјељина— Тузла. Тај терет ће; у« главном понети средњошколска и студентска омладина која: је преко лета слободна. ;
У погледу конференција поч требно је извршити преоријен“ тацију. Главна тема треба да буде претресање резултата так“ мичења и постављање нових за« датака. Најбољи ударници ће из знети начине свога рада и у“ спеха.
За пролећни крос потребно је да УСАОС организује и омла“ дину по фабрикама и надле« штвима. «
Главни задатак пибднира, У• чење, још је слабије испуњен него код ученика виших разре« да. Сарадња са учитељима и професорима није довољна.
_ У вези са слањем делегата за Трећи конгрес, одржаће се из" "бори делегата основних органи“ зација од 28 марта до 2 априла, а избор рејонских делегата од 5 до 10 априла. Београд ће дати, заједно са Земуном и пет делегата са Универзитета, укупно 26 делегата.
У програму је и одржање про“ славе светске омладинске недеље од 21 до 28 марта.
Омладинска недеља биће обе“ лежена појачаним радбм на ме“ ђусобном упознавању и мењању мисли и утисака између наших омладинаца и омадинаца других
„земаља учлањених у Светску фе
дерацију демократске омладине:
У оквиру митинга који ће се одржати 23 о. м, омладинци ће посетити гробове палих бораџа болнице и шегртске домдве.
Централни одбор УСАОЈ-а о" могућиће страним омладинским делегацијама посету нашој зе мљи у време Светске омладинске недеље,
~