20. октобар
и 26 актеда |
ДИЈЕ
ТДЕ ПРЕЛАЗИТИ УЛИЦЕ
, „На свим нашим већим и прометним раскршћима прелаз преко улице тачно је обележен гвозденим клинцима. То је учињено из оправданих разлога, да би саобраћај текао нормал. но, да не би било пометње, Али граЂани се слабо придржавају обележевих прелаза. Радије прелазе онако Ши!ко им се то најзгодније учини, чеФ!о преко целе ширине трга, као што то и наша слика показује,
Можда би требало унети, између осталог, у уређење Београда ни мало више реда у кретању пешака при .. прелазу преко улица. А то зависи
_ мскључиво од грађана.
о ар
о: »#
СТЕПЕНИЦЕ НА ПИЈАЦИ »ЗЕЛЕНИ
ВЕНАЦ«
још од ратних страдања Београда оборена је ова ограда на степеницама које воде на пијацу »Зелени
= и венац«. Веома мало труда, а мн мало материјала "потребно је да. се блоткови ограде подигну и учврсте, Са. мо треба добре воље и готовости. Ми се стално жалимо да немамо сировина н материјала — а добре воље има — и сувише... Где је та добра воља да поправи ову оградуг
жо то »ВРАТОЛОМИЈА« НА СЛАВИЈИ
МЕ
На једном од углова трга па Сла' вији, на прометном месту, налази се "овај плац са ископаним простором за темеље. Већ се у више махова дешавало да су камиони, кола и пут“ нички аутомобили слетали у ту јаму, јер се нико није нашао позван да ивицу обележи и обезбеди. Тако ова »вратоломија« чека несмотрене м оне који послом, или са посла, касно ноћу журе, да се у мраку сруше У њу н озбиљно позледе, дер је јама "дубока.
"У
во %
ОБНАВЉАЊЕ ТРАМВАЈСКОГ САО-
БРАЋАЈА
Првомајско
. је сва предузећа и установе и све раднике ин намештенике у њима на веће 'залагање и веће напоре у циљу
такмичење – покренуло
обнове земље. Тако н предузеће »Белсап« са својим радницима, у 9 квиру такмичења, поправља трамвајске пруге н скретнице, То ће омогућити бољи и нормалнији саобраћај, од кога много зависи и нормалан "рад у нашем главном граду“
, '
РЕЧ КОЈА ДАЈЕ ПРАВАЦ МИСЛИМА И АКЦИЈИ У СВЕТУ,
СТАЉИН ЈЕ РЕКАО
Стаљин говори ретко, Али када се у свет проспу бујице речи и погрешних схватања или намерног извртања чињеница и када оне прете да доведу у забуну милионе и милионе људи, онда говори Стаљин. Он не може допустити да се створи атмосфера заблуда у којој је лако ловити рибу у корист редова који губе власт и с горчином и очајањем у души силазе са историске позорнице, па се за сламку хватају да тај процес барем одложе, кад га не могу за навек уклонити. Онда Стаљин узима реч, Кад треба бранити освојене положаје младе напредне демократије у свету, плаћене најдрагоценијом крвљу и жртвама радног народа у многим земљама, међу којима стоје на челу свих и више од свих осталих жртве Совјетског Савеза, тада Стаљин мора да говори и његова реч постаје пресудна и даје одлучан правац мислима и акцији у свету.
Зато што је ретка и што много значи Стаљинова се реч слуша са највећом пажњом, после ње свет види јасније а милиони раднога народа збијеније и одлучније корачају путем којим Стаљин води. Великим победама он је доказао да је то једини пут који народе води миру, правди и благостању за све,
Пред нама је последња пре неколико дана изговорена реч Стаљинова. Она је облетела свет и свет је чита, размишља о њој и коментарише је.
Зашто је Стаљин сада говорио» Зато што је Черчил, недавни премијер Велике Британије, за време прошлога рата способан вођа и одлучан борац говорио 5 марта у Фултону у Мисури усред Сједињених Америчких Држава, Черчил је очевидно тражио ефекта и жели да створи један ток мисли и осећаја у свету, а нарочито у Сједињеним Државама погодан оним круговима који су до јуче били неоспорни господари света, судије мира и рата. На челу тих кругова, бранећи њихове интересе стојала је и стоји и данас пар. тија енглеских Торијеваца, којима је Черчил признати и ауторитативни вођа.
Пре осам месеци Черчил је упркос способном вођењу једног победничког рата — био поражен на парламентарним изборима у Британији. Његова. партија лордова, велепоседника; крупних капиталиста, индустријалаца и банкара не само што је изгубила политичку власт у Енглеској већ се уплашила да не изгуби своју економску превласт, а тиме би дошла и замена оног облика демократије, који Черчил једино признаје и цени, другом, широм, искренијом деџократијом у којој ће бити више садржине, У којој мир међу народима неће моћи бити лако поремећен супарништвом и интригама империјали“ стичких држава као досада.
Док Совјетски Савез жели и помаже. долазак такве истински мирољубиве демократије у све“ ту, Черчил га оптужује да угрожава светски мир и спречава додазак демократије, Черчил налази да утицај Совјетског Савеза у Југоисточној Европи и на ње» товим азиским границама сме“ та тим земљама да се политички организују и економски напредују. Он звони на узбуну да Совјетски Савез спрема војничку окупацију или освајање тих земаља, Стање политичко и економско у земљама где је британски утицај био_ одлучујући као у Грчкој, Сирији, Палестини и Египту упоређено са ста• њем у Југославији, Чехословачкој и Пољској, најбољи је деманти Черчилових тврђења. Наслеђе које је Черчил оставио У Грчкој и Сирији још боље то по. тврђује. Демократска енглеска штампа моћно подиже глас про“ тиву такве политике.
Стаљин је одговорио Черчилу јасно и одлучно. Совјетски Савез води своју политику у складу са идејом одржања светског мира или барем мира на његовим границама, Чињенице које је Стаљин изнео остају непобит“ не за свакога. Совјетски Савез по цену огромних жртава помогао је и помаже свима њему суседним земљама у Источној и Јужној Европи да. се политички организују према битним интересима својих народа. А битни, основни и неоспорни њихов интерес јесте да се никад више не изложе катастрофи коју су пре“ трпели, благодарећи политици чије је једно од најнеславнијих поглавља била срамна погодоа у Минхену. Они се не могу од тога обезбедити ако се не ослободе од кругова који су своју власт много више оснивали на помоћи, утицају и интригама ове
' или оне империјалистичке веле-
силе, него на вољи и интереси. ма народа. Те су земље биле од: скочне даске са којих су империјалистички завојевачи вршили своје. упаде у Совјетски Савез. Земље Совјетског Савеза биле су услед тога страховито опустошене, њихова економија разорена, а животи милиона совјетских људи били су системат.
"борби за боље услове
ски, плански, немилосрдно уништени. Ништа боље нису прошле ни оне земље које су слу“ жиле. као полазна тачка напада на Совјетски Савез. Је ли онда чудо што су Совјетски Савез и њему суседни европски народи чврсто решени да то више не допусте, толико исто у интере. су свих њих колико и у интересу светскога мира. Совјетски Савез има најоправданијих . тежњи да тако поступа, То му право не оспоравају његови су“ седи, јер таква политика одговара њиховим интересима, вољи и осећајима. Заједничким жртвама они су то право извојевали и данас се осећају довољно јаки да то бране и Стаљин је само утврдио ту чињеницу.
Черчил, коме ни најмање није симпатично то стварно ослобођење Југоисточне Европе од кобног утицаја укрштених империјалистичких интереса, проповеда ништа мање него војничке савезе, да би се ваљда удруженом снагом томе стало на пут. У првом реду он предлаже такав савез између Америчких Сједињених Држава и Британије. Он
се нада да би оне могле бити најпре склоне за то, а друго с тога што оне имају зацело највише снаге да таквом савезу даду значај и утицај у свету.
Черчил се надао да ће његова проповед, бар за извесно време, скренути пажњу „малих људи, који имају свој политички став“ са крупних питања међународне политике која траже хитно и неодложно решење, У том циљу он је, преузимајући улогу перјаника међународне реакције, заузео изразити став изазивача новог светског рата, на чије позиције моментано треба мобилисати народне снаге света. Али је, служећи се речником еминентних претставника најмрачнијих и најназаднијих снага света из „фашистичке штенаре“ — и указујући на „црвену опасност која прети свету“, Черчил доказао да, чврсто стојећи на позицијама мрачног фашизма, доследно наставља улогу фашистичког иде“ олога Гебелса, који се отровао отровом за пацове.
Зато се данас, нарочито после одговора који му је дао Стаљин и утиска који су оба говора про-
=
ло влада савршен мир и ред!
— Не знам, Џони, откуд те приче да овде још има фаши стичких елемената, кад свуд око
Скривалица из зоне »А«
извела у свету, може поуздано тврдити да Черчил неће остварити циљ који је имао у виду.
_У првом реду Бернс, одговорни руководилац америчке спољне политике, изјавио је да Сједињене Америчке Државе не ми. сле поћи путем који Черчил пре длаже. А Бевин британски министар спољних послова рекао је одлучно да политика Черчила није _ политика – Лабуристичке странке ни британских народа. Штампа америчка и енглеска преко својих најутицајнијих листова заузела је противнички став према идејама које је Черчил изнео. Штампа осталих народа на свима језицима није дала повољну оцену Черчиловим излагањима. Може се поуздано рећи да је Черчил — уместо успеха коме се надао — пожњео видан неуспех и помогао да се светско мишљење јаче искристалише у правцу који, је Черчил најмање желео. Овоме разуме се да је много допринела Стаљинова реч, јасна, одлучна, основана на непобитним чи-
њеницама. Кирило САВИЋ
ОМОГУЋИТИ ШИРОКИМ НАРОДНИМ СЛОЈЕВИМА ДА ДОЂУ ДО СТАНОВА
О проблему финансирања станоених задруга
Претстављајући велику привредну снагу, станбене задруге могу да пруже знатне користи у решавању станбеног питања, — на сваки Начин веће но приватни, па чак и државни сектор — али, с обзиром да. се ради о људима који немају знатније капитале, неопходно је потребно решити питање кредита. |
Пре свега, мдба се обезбедити кредит за прекуп непокретних имања из руку. кућевласника У руке станбених задруга, или, уз помоћ етажне својине, у руке самих станара-задругара. Ово питање се може решити без тешкоћа, с обзиром на велику финансиску снагу Државне хипотекарне банке и других јавних новчаних завода, који су сада у народним рукама, те претстављају његово моћно оружжје У живота,
Обезбеђењем "ових кредита, створиле би се могућности за масовни прекуп станова из руку кућевласника у руке станаразадругара, пошто и код кућевласника и код станара постоји велика, жеља „да се овај прекуп изврши. Међутим, с обзиром на, масовност овог прекупљивања, купопродајна цена, се не би смела исплаћивати одједном, већ постепено, у виду месечне ренте. С обзиром да би сума исплаћених ренти кућевласни-
цима приближно одговарала, ме-.
сечним отплатама станара-34другара, за кредитни апарат ова, операција, не би претстављала никакво ново оптерећење, нити би утицала, на повећање #0Ечаничног оптицаја,
Финансирање грађевинских
радова,
Други финансиски проблем који се поставља пред станбене задруге био би: како омогућити оправку и подизање нових станова, крај данашње скупоће грађевинских радова 7
Мако је тежи од проблема кредитирања, ни овај проблем није нерешив. По нашем мишље-
њу, с обзиром да се ово питање мора решити, једини правилан, штавише једини могући пут јесте да се' образује станбени фонд, из кога би се субвенционисали грађевински радови, првенствено они на оправкама, зграда. Приход овог фонда, чинио би-пре свега, специјални додатак на кирије — На пр. од 10 од сто — који би плаћали станари. Ова жотва, не би претстављала тако тежак терет за, станаре, а створила, би се знатна средства из којих би се могао оправити велики број оштеЋених станова. Но, главни извор прихода овог фонда био би известан порез на станбене некретнине, који би се морао увести — на, пример у висини 10 од сто вредности имања, (разуме се само оних већих, који се издају под закуп, а никако и оних малих која користе сами сопственици). Е
С обзиром на реакцију коју би изазвало увођењње овог пореза, На имовину, потребно је осврнути се на његову друштвену оправданост. Наиме, он не само што би био користан, јер би омогућио оспособљавање великог броја нових станова, већ би био и потпуно правичан. Пре свега, чињеница, је да су они кућевла.сници чије зграде нису оштећене бомбардовањем изашли из рата без штете на имовини, па чак често и са повећаном имовином, јер су многи исплатили своје хипотекарне дугове инфлационираним окупациским новцем, или, ако то нису учинили, практично се раздужили отписивањем 9/10 предратних дугова приликом валутне замене. Полазећи од овога, мора, се закључити да одузимање једног дела њихове имовине ради помагања, оправки оштећених станова, претставља једну, са општег гледишта, потпуно правичну и оправдану меру.
Закључак би дакле био да. су и проблеми кредитирања, и проблеми финансирања станбених
задруга релативно лаки и да се могу решити. Међутим, погрешно би било веровати да би се тим решили сви проблеми. Решење финансиских питања само је предуслов за рад станбених задруга, док главни проблем лежи у окупљању, организовању и активирању станара у решавању станбеног питања,
Тежиште станбеног проблема лежи у раду
Финансиски план дакле мора бити праћен истовременим планом рада, тј. планом набавке и производње грађевинског материјала, планом његове поделе, преноса, на. место градње, и, најзад планом његовог уграђивања. У свему томе основно је: залагање радних маса, њихов напор у количини рада, а нарочито У умешности при раду.
Отуда, се пред станбене задруге поставља, као основни проблем: окупљање заинтересованих станара и организовање такмичења радних маса у решавању и овог важног друштвеног проблема.
На тај начин, захваљујући на. порима, радних маса, — станбених задругара, организованих кроз станбено задругарство, најбрже, најпотлуније и најекономичније би се могао решити проблем оправки, изградње и одржавања станова у Београду.
Потребно је само приступити организовању станбених задруга при предузећима, и рејонима, које би биле контролисане и обједињене кроз Главну станбену задругу за Београд, и приступити изради детаљног плана конкретних радова, који би се уз минималну јавну помоћ, а уз активирање маса, станара-задругара, без већих тешкоћа спровео у дело. .
Како је грађевинска, сезона већ на прагу, решавању овога питања би требало хитно при-
ступити. ' Д. СТЕФАНОВИЋ
+
тЕ СЉА жито
"Упропаститељи __парковаи травњака
Е- Ми “ 5 2 Ових дана пише се н говори о потре» би улепшавања Београда и о подизању травњака. Али, док неки грађани ула« жу труд да подигну травњаке, други ло» ме дрвеће и уништавају их. На Дедињу се: нарочито често може запазити како несавесни шофери ломе дрвета, а преко травњака терају кола и у њима их пар« кирају. Настаје пролеће, трава почиње да расте, али шофери и даље продужу: ју са оваквом праксом. Да би са тим престали, потребно је да народне вла» сти издају најстрожија наређења и да кажњавају све престу се који уни» штавају оно 3 пару највред“ вији и пеммујећи грађани, лорад С. БОГОЈЕВИЋ
ГДЕ СУ ПИОНИРИ РАКОВИЦЕ:
Када смо у једном броју >20 октобра« читале о активности београдских пио нира у окупљању конзерви, ми домаћице Раковице завиделе смо оним женама џа чија су врата куцали наши вредни пио нирн, који тако озбиљно учествују У изградњи земље. На жалост, у Раковиз ци та акција није поведена како треба и много конзерви стоји неискоришћеног
Надамо се да ће мали Раковчани уч скоро поправити свој пропуст и органи• зовати акцију сакупљања. А ако до то га не дође, београдски пионири треба да приреде што пре излет у Раковицуг
"1 Радничке жене са радошћу ће их доче«
кети и убрзо напунити њихове руксаке; Вера ЗЕЦ
ЗАСТАРЕЛИ ПЛАКАТИ
Наша штампа, а нарочито фронтов= ска, писала је више пута да из преду“ зећа и установа треба уклонити све старе плакате и пароле, да би се дало места онима, које потстичу на радм такмичење. Па ипак, у Земаљском зиводу за социјално осигурање и "данас стоје плакати који су били актуелни за време избора. Било би крајње време да руководноци и омладина све учине, кач ко би се ови плакати скинули, а на меч сто њих поставили нови у духу првоч мајског такмичења.
Ратко ФИЛИПОВИЋ
УЛЕПШАЈМО НАШЕ ПАРКОВЕ
Земунски парк налази се у самом цен« тру града м не само да треба да служи освежавању грађана и њиховом одмо“ ру; него "треба да претставља н украс Земуна. Међутим, нако је пролеће на прагу још ништа није предузето да се парк доведе у ред. Напротив, нема низ једне клупе, ограда уопште не постоји а сам парк је: потпуно запуштен. По» требно је врло мало труда да се ствари доведу у ред. Славко БОРИЋ“
"ТРАЂАНИ БЕОГРАДА ПРЕДЛАЖУ ...
У интересу чистоће и реда
у Београду
Наш свет има рђаве навике у вези са чистоћом града. Пролазећи улицом наич ћи ћемо на велики број пролазника који једу кестење и »кикирики«, а све отпат« ке, заједно са кесама, бацају на улицуг Толико се та неуредност уобичајила, да је постала навика, коју не примећују сами прекршитељи реда. У
Није редак случај да се пролазници«“ ма за врат саспе прашина, коју >уреднас домаћица 'истреса кроз прозор са ђуч бровника, пошто је очистила свој стан; Главно је да је у стану, чисто. ,« :
Исто тако, сваки балкон на уличној страни чисти се и пере на:тај начин; што се прашина и вода једноставно »0“ чисте« на улицу,
"По београдским улицама тачно'се ви« ди годишње доба, У пролеће тротовро
красе љуске од »кикирикиа« и кестења; а затим се нижу, уредно, према одгова« рајућем времену, коштице од трешања вишања, шљива, огрисци од јабука, круч шака. .. У сезони диња и лубеница коч ре преплаве и тротоаре и коловозе, Једну од најружнијих појава преставља и: пљување по поду, тротоару мн улици Наша је дужност да нсправимо и и скоренимо све то, као грађани који во“ не свој град и Који се старају да он предњачи у уредности и чистоћи, , "Можда би било добро организовати добровољну _ санитетску ' контролу _ ОД студената и ђака, а претходно опомену= ти грађанство преко штампе. Сваки преч ступ ове врсте требало би на лицу меч ста казнити. новчано, уз потврду ма прописно овереног блока. |Убрани новац могао би да иде у корист ђачких мосту. дентских „мензи, М. ПЕШИЋ
4“