20. октобар
ЗА
даде
0): Довови поврће
на тржиште
Рано набтали топли прблећни лани изменили бу и лик бедградскив пијаца; на којима се сваКИМ даном све више примећује ранота поврћа: спанаћа, зеља, младбг лука; балате; ротквица и тако даље. Због јаке суше авога раног поврћа нема у до Вољним количинама. _На пијаце се доноси – поврће искључиво из непосредне око. дине града и Лбнобе га само произвођачи И пиљари. Због тога су количине довоза "ограничене, па 67 И мене чврсте. Када се извеснбе _ дана о довбз — појача, онла # цене падну, али се оне поновд дижу чим довоз ослаби. већа бе недостатак Ннтервенније великих снабдевача који би, јаким довозом, оборили нене по: врћу И учинили да те цене и аејану виске; | |
обожиане баобраћајне придике лају могућности редовнијег а јевтинијег снабдевања него #'а ј6 10 било прошлога пролећа. Међутим; велики београд ски снаблевачи ће иекоришћују те околности. Они су контрахиваЛН знатне – површине земљи“ шта и засејали их пбврћем које
ЊЕ. буде ли самб бередња годи“ ва, _ббезбелити _ становништво наврћем и донети ситурно #0евтињавање. Али, ови бнабдевачи не смеју чекати плодове са онбга земљифита Које су бами кбонтрахирали али засејали, на тек онла да се пејаве на пијани. Они треба да аллазе у Унутрашњост, да изнаљазе путеве за Снабдевање код абугих произвођача и да се њи: жева ивтервенција _ Већ обала обети на тржишту: Еш.
Гранан ЈЕ предузео извесне Мере 38 довоз раног поврћа из Македоније, Остали снабдевачи (варочите задруге) нису још ништа конкретно учинили за снабдевање грађанства раним 1оавћем. Истина, садашње поврће ние Ни тако разноврено, нити
Расје Могуће лако и без ризика
дожозити. Али, бни морају све предвидети, ати са. бним губинима_Н појављивати се на тржишту. Они не смеју до: аколити Ла кванташи и пиљари имају иницијативу у својим Ру: вама. |еб ће бви тиме постати господари _ тржишта, који ће вбаађивати и цене
беим чвра, бСала већ треба изналазити терене за набавку по: врћа у илућим месенима: а не тек вила Када тв поврће увеликб досне: Релативно лобар речви и железнички саббраћај олакштава“ енаблевачима _ 10646. По: требно је само више умешности но трговачке. еластичности.
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
_Британекој анберијалнеј Комисија за атне Ерббове уступљено је бесплатно на потребу 8392 квадратна метра земљи“ ата У Кошутњаку, с тим па бабо земљиште ЕЛУЖН 44 Бробље, 8 акб се Из ма КОјих вазлора Гробље Пресели са т6Ра Места па 66 земљишне врати Извршном наббл: аби бабору града Београда:
рел великом кућом у једној
од московски улица 34-
уставља се аутомобил. Из
њеђа излази група младих
људи. Живо разговарајући, она
се упућује према вратима ба зе:
леним натпивбм „Биро записи:
Вања. аката Ррађанбкбе стања“ (ЗАГО).
Свба за примање снажно је
· веветљена зрацима Мартовског
сунца. Мекане фотеље у свежно белим навлакама. Из репрблукфора абћире тиха музика. Огледело блбануле зраке, (6, палају | випбану бнету Ј, В. Стаљина. а бибуглом столу = Листови и часописи. Над столбм лика, која приказује 3зимеки вуске пе1зал, Њу Бравар Василиј Саножњиков абтав је овами са вољеном, леабтем да реенстрдје брак. Прафе НЕ потатељи. Сапбжњикоа 18 прбава на февнту нед рат, Ратви 6бблени кпаве његово нов гргћанеко _ длелб. Кабо и сви срећин љули; он је разговоран. — Мапусја # ја, == прича Санбвжеиков, == одлучили емо ла ве узмемо |6 1041 годипе, али је рат та бмео. Отишао бам на фронт, а опа је остала у фабри» ци И радила Каб вачелник штаба месне одбране 6Л напала из в4злуха. Увече је посећивала колу
КОМУНАЛНИ
вачунати са изве--
вечних рата.
ВИШ
ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
СТИЧНОСТИ У РАСПОДЕЛИ РОБЕ
>, ===
ЗАШТО У
ПРОДАВНИЦАМА НЕМА
конфекциске робе
Од 1 априла измењен је и У
прошћен начин продаје конфек. циске робе (све Пе, женске и дечје одеће осим рубља) од нетипизираних тканина. Тиме је била обухваћена сва. конфекци-
ска. роба. која се 1 априла зате- #
кла на великим и малим складиштима. Упрошћеност купбпродаје 54: бтоји бе у томе што се та роба, Бебграђанима продаје УЗ увеле: жавање у легимација за снабдеваље, 8 лицима. из унутрашње: сти уз убележавање на личној карти, И што купац није везан за, једну одређену радњу.
Судећи по количинама, које се данас налазе по продавницама, рекло би св. да те робе има, још врло Мало. Међутим; робе има у довољним кбличинима Да би се могле покрити најнужније 1отребе становништва; мементана несташица робе не значи несташицу уопште, него је то после. дица или рђавих спобраћајних прилика, или несналажљивости одговорних органа, услед чега, роба не долази равномернб и У довољним количинама, из фа= брика и трговина навелико. дб продавница намало односно дд потрошача.
постеје И други разлози тренутног помањкања. робе. Но:
Гранап је смањио нове и мензе ол 7 на
== А МОЕЛИ СМб 66 лепо А да сви Зарађујемб,
Нелојална конкуренција ЕЖЕН за сбинјалне уста:
трошачи 6у навикли да купују у великом граду, а то чине и сада, нако можда те исте робе има И По градовима У унутранибости. :
_ Кад не некој болевној навици бтрошачи Формално биседају извесне радње, док друге стоје празне, иако је у свим радњама иста прста Боба ибти избор и иста цена. Ти и слични 10. етунћи стварају извесну пометњу на тржишту # зато их треба, отелањати.
_ Продавцима је дужност пак, да. робу излажу и да истичу цене, како би се купци могли оба: вестити да су услови снабдевања и врста робе свуда исти,
Осим тога; органи за дистрибуцију треба робу да расподеле што већем броју трговаца. — целокупној трговачкој мрежи државног, задружног и приватног вектора, Како би 66 потрошачи могли снабдевати под што повољнијим условима.
Трабњаве је потребно једнообразно уређибати
Ррађани | Базграда одазва ли бу се позиву иног. и, ехватајући значај који травњаци имају при улешнпавању града, отпочели су са радовима на Њиховом уређењу; Било је потребно да. сви травњаци једне улице буду подједнакд лепо уређени и сличви један другом, чиме би се стварно улепшао општи изглед улице: Али; кажо грађани нису добили детавна упутства 6 На. чину уређивања травњака. ттто
огбворити ла држимо пену, па
Подела кредита радницима и
намештеницима
Градска народна. штедионица и Градско предузеће за, огрев израдили су детаљан план за давање кредита радницима, “ намештеницима у сврху купови: не угља, Ових дана, приступиће се рализовању тога плана,
биакоме раднику ин намеште: вику, који има сталан служ еви однос, па био он наднинар или уз месечну плату, који буде хтео; одобриће се кредит за. на: бавку 1—3 тоне угља. Зајам п6б бе вратити у шест једнаких ме:
ва одрасле, Ове јебени и ја ћу почети да учим,
=- А да вам неће бити тешко да унитер == упитао је неко.
== Ништа, Савладаћу. И завоћ не ми помоћи. За нас су већ уретили собу: Марусји су У фабрици поклонили за свадбу сервис...
У том тренутку еви бу позвани у другу собу. Вереници су сели крај (а да регистровање бра: кова, Сараднина ЗАГС-а Татјана НАННЕ наводи услове за ступање у орак. = Ла ан је ваш пристанак да ељупите # брак обостранђ == ни та бва. с : ' |
== Наравнб, == 6 навесним чу ћешеи Одговара вереник: == Зар неко Мбже да ступи у брак пол мерање% -
== Ланде не, == каже Иљина ба вемежом, == а Прб револуције А бу бе и такви случа: јевч.
Утврливши _ Родине втарвети вереника Као мо то ла они Нису у сролству; Иљина проверава њихова документа И почиње Ла попуњаза анкету.
| каже бва
Потпините; = млаленцима.
Убележивши шта треба у њи: жбве нећраве, 688 им издаје све“ Аочанетво 6 бтупању У брак-
=
за набавку угља
стоваришта бе налазб: у Херце говачкој улици, На Свњажу код „габађе“, на Дунаву у Францу“ скеј = Дубровачкој улици У +. лици Булевар _Мрвена армије 300; # улици Булевар Југослог веноке армије 67, на Калениће. ној пијаци (бивша дрвара Ђугарски) и четири мања, стоваришта. која. бу У ликвидацији, али на којима још има. угља: У Далматинској улици 48, Ђулевар
рвене армије 306 и 236 и ЂУР: евска улица број 2:
адио Љиља љевешљ _ даље љљињављарићл ЈА: _ЗАВеЕ мени теас оаапава а датератииикиноливенвнаане та лаве п
ван – законити стежући младенцима Но желим
«= Честитам бра руке вели љина, = вам сваку врећу!
=>
Булевар Првог маја у Јардславу
Пријатељи прилазе но чети. тају а затим сви заједно упу: ћују ве кући /
— „Ми тежимб; == вели Тат. јава Иљана; == да Лан свадбе заувек стане људима у бећању Као велики 8 светли празник, Сем родбине # пријатеља често до“
јЕ свакако крешка, техничких от: Века појединих рејона, данас они пружају врло разнолаку, шарену и не много лепу слику. Многа травњаци су. ограђени, фнто је сасвим правилно, али мибги Су ограђени и плеханом пантликом која при додиру може да повреди руку пролазни. ка, нарочито деце.
пажња # старање 6 травња. нима #3 дана у дан све се више занемарује. Дрва се истоварају па тек прекопани травњак, пролазници већ праве стазе преко њих а деца су нашла, најбоље место за игру на травњацима.
Изгледа да су неки грађани недовогвно озбиљно схватили питање травњака и; уколико испред њихових кућа већ постоје травзаћи, више не обраћају пажњу, ни на Њихово улепшавање, ни на звихово чување од штеточина; Поред Тога, пропушта се залевање травњака,
У последње време појавила. се једна новина при уређењу травњака. Циљ јој је био улеп. шавајће, али се, нажалост, поСтигло сасвим супротно. Трав. њаци су постали још ружнији; Наиме, ради се о доношењу гомила разнобојних цигала и камења, које се, пошто је најпре од њега травњак био очишћен; Ноново стављају на свеже преконане Травњаке; да би се њиме ибписале разне пароле или знаци. Оваквим паролама исписаНЕМ наслаганим камењем и циЕлама по травшацима; неће се ни у Ком случају постићи жељени циљу већ ће се, само спречи“ ти да трава, расте и постићи да травтаци учине наш главни Брад ружнијим него што је до сад био. Места За, пароле су од: ређена и због тога их не треба Нисати по травњацима, Исто као ни пб зидовима,
збор ТОРА би било потребно да. Фравњаци у свим деловима Бео: града буду једндобразни. То ће ба постићи тиме, што ће грађа ни Травњаке испред својих куг ћа оградити ниским стубићима, и жицом, засејати их травом залевати их и чувати.
Дужност грађана, је да свој град улепшају и учине га, при. јатнијим, како за, себе, тако м 38 посетиоце из унутрашњости иностранства,
лазе овамо заједно са младен“ цима претставници јавних орга: низанија, Младенци добијају У предузећима, где су запослени, неколико слободних дана при. панком бтупања у брак. Сваки брбизводни колектив сматра 38
своју Мржвбвк да УЧИНа младе цима поклоне.
Овде, у ЗАГС:у, почиње Живбт. нове породице, Она улази у жи86% 6 најдубљем вером у своју
врећу. | ИЦ! | Ирина БОВИСОВА
о
поглавене олине
Продаја јагњади на сточној пијаци
ПРОМЕНЕ НАЗИВА бедрадских улица
Многе београдске улице су носиле називе људи који нису имали никаквих заслуга за на» род и који су му били готово и непознати. За време окупације су измењени неки називи, 8 нови су били такође страни идеји братства, И јединства, наших на рода; у супротности 64, оним асећањем љубави коју су Беогрвђани и сви наши народи осећали и коју обећају према своме главном граду.
После ослобођења, је народ путем штампе, на скуповима и конференцијама. безброј пута, заЖтевао да се измене називи бео. градских улица и да онв носе имена, правих великана наших народа и имена истакнутих личности других слободољубивих. народа.
Власт је поступиле по вољи народа. Са улица се постепено уклањају натписи са именима. народних издајника и угњетача, кад на пример Пећанца, Живка Топаловића, Владе Илића, пуковника Недића, престолонаследника. Петра и Њима сличви, Улице су добиле имена правих родољуба, и народних хероја, од којих су многи проливали евбју крв по тим истим улицама, бо. рећи св за. нашу заједничку слог боду; за светлији и лепши живот целог човечанства. Другима су дата имена, све
И у
ПРУСТОНИЧНА
ВБ" 66 приближава једној бд
НајЈЖИВљИХ мбековских
железничких станица | Курбкој: Пролази кроз индустриска предграђа совјетске престо“ нице. Ређају 66 куће за становање и фабричке зграде. Широ“ ким асфалтним друмом јуре камиони, нуни сандука, буради, гвожђа, лабака, цигала, угља. Свуда унаоколо поглед нанлази на високе фабричке димњаке црвене, но мрке, увек чађаве, то сталнб обележје фабричке периферије великог града.
Московски _металургиски 3авод „Срп но чекић“ поседује Читаву „породицу“ таквих димњака. У завбду 66 лије челик оллично квалитета и израђују се разне врсте метала.
Мбвкна 66 налази далеко од извора гвоздене руде и престонички металургиски завод ра аликује 66 6л својих убрајинских или увалских другова. „Сбп и некић“ нема високих нећи: Те: рове мартенове пећи хране се бетанима метала; отпацима пребтоничке нилудтрије.
Велики магнетски чекрци #оенодавђе У пространом дворишту, То двориште је читаво гробље уметалних лешева“, Ево остатака неког мотора; израђеног још у прошлом веку; ево костура вагонета, 680 старих аутомобил6кНХ конструкција: Свакодневно бе бвамб 4овоз6 читава брда
О
ТЛИХ
датума из наше историје или имена људи који су својим жи. вотним делима задужили цело. купно човечанство. '
Наши народи са радошну по. здрављају ове измене, Пролазећи својим главним градом они ће са највећим поштовањем и: зговарати имена народних и светских великана, сећајући се њихових животних дела којима. су задужили човечанство,
Смањени цено хлебу. 31 МеНЈе ни социјалне установе
Концентрацијом , знатног дела производње хлеба и бољом организацијом посла, Гранапу је успело да, поред побољшања. квалитета; смањи цену хлебу од 1 на 6.50 динара за дне количи. не које испоручује социјалним установама, мензама и синди калним подружницама,
_Уколикб производња _ хлеба буде више прелазила у руке Гранапа; утолико ће ово предузеће пре бити у могућности да смањи цену хлебу и за остало грађанство,
крупних и ситних остатака ме“ тала; металних струготина,
Уочи рата предузети су вели“ ки радбви на реконструкцији нрестоничкбг металургиског завода. Старе Мартенове пећи за: мењене су обимнијим; побољчнана је и механизација пећи,
Рат је за извесно време зауставио започете радове на реконструкцији „Српа и чекића".
ли још: прошле године бни су обновљени; _ Недавно је но слева стара Мартенова пећ за“ мењена новом, већом и савршенијом. Олељење за ливење челика Московског металургиског Завода знатно је повећало сада свој Капацитет.
Мовковски Металургиски Бад. винци имају велие ратне заслуге« уСрв и чекић“ израђивао је метал за потребе одбране отаџ“ бине. Предузећа за израду на оружања добијала су од Москов“ ен завола одличан челик,
анав | утрестоничка ковач“ нина“ прелази на израду такоцени Ррађанеких врста метала. на ће снабдевати челиком разних врста совјетску аутбмобилску недуетрију, која се стално развија.
Пронавалња „престоничке Ковачнице“ стално се проширује, На заволекбј капији, код трамвајских станица, крај станице електричне железнице. која пролази уз сам завод, истакнути су огласа о пријему радника У заводу а ученика = у професио- . налну школу, која спрема ливце велика Но друга Квалификоване
алдинке. Ре М. ЛАПИЛУС